Galeb Nikačević: Ništa ne učimo iz blagostanja

Aleksa Anđelić 2019.
Komentari

U organizaciji AIESEC-a juče je u Oficirskom Domu održana konferencija Novi lideri. Ana Šiljković je otvorila i vodila konferenciju, na kojoj su se velikom broju zaintersovanih, kroz tribine, predstavili Galeb Nikačević, Ivan Bildi i Dušan Petrović. Prisutnima se obratio i predsednik AIESEC-a u Nišu Vladimir Ristić.

Galeb Nikačević / Foto: Jelena Živadinović

Galeb Nikačević održao je tribinu Slabosti kriju najveću snagu, internet preduzetnik Ivan Bildi predstavio se tribinom Oni koji menjaju svet, dok se tribinom Rizikuj dok ne pobediš predstavio modni fotograf Dušan Petrović. Osim tribina održane su i tri radionice u vezi sa prednostima soft skill–ova (ApexSQL), liderstvom (Hosting BuY) i planiranjem i organizovanjem aktivnosti (Johnson Electric). Nakon završene tribine Slabosti kriju najveću snagu za Studentski dnevni list o karijeri i medijima govorio je novinar Galeb Nikačević.

Tribina nosi naziv Slabosti kriju najveću snagu. Koliko je važno da drugima otkrivamo svoje stahove, slabosti, probleme?

Galeb: Ima jedan čovek, koji me je strašno inspirisao u životu, koji je rekao jednom prilikom da stidljivost može da bude mnogo velika sebičnost, zato što nikada ne možeš da znaš kako ono što ti znaš nekome može da pomogne. Ako si stidljiv, neko nikada neće saznati tu informaciju. Tako je deljenje strašno važno. To je jedna od fundamentalnih stvari koja nas čini ljudima. Ali s druge stane je isto važno jer na taj način prikazujemo i svoje ljudske osobine. Mislim da je užasno važno da ljudi vide da smo ljudi. Ako konstantno pokazuješ svoj uspeh i sakrivaš svoje mane, to te čini plastičnim, ne čini te čovekom.

20190418 120805

Galeb Nikačević na konferenciji Novi lideri; Foto: Aleksa Anđelić

Novinarstvom se bavite nekih 18–19 godina. Kako ste odlučili da se bavite ovom profesijom?

Galeb: Nisam odlučio, bilo je slučajno. Bio je to najlakši posao. To je bilo prvi put kada sam dobio legalnu platu (smeh). Ja sam uvek organizovao žurke, zezali smo se. Uvek sam poznavao dobru muziku i kulturu i onda kada su se otvarali prvi muzički časopisi, televizije, radio stanice, nekakvi sadržaji koji su se bavili muzikom, bilo je potrebno da se nađu mladi koji poznaju muziku i koji imaju šta da kažu. Nekako sam ja uleteo u taj krug. Onda sam počeo, polako, u tom krugu da kroz muzičko novinarstvo polako ulazim u priču i vremenom stekao neke veštine. Ali, veruj mi, ja sam nula obrazovan na tu temu.

Koliko su se mediji promenili danas u odnosu na vreme kada ste počeli da se bavite novinarstvom?

Galeb: Nije bilo interneta kada sam ja počeo da se bavim. Mislim bilo je, ali to je bio neki rudimentarni internet, onaj prvi što skidaš fotografiju dva i po sata na onom dial-up modemu kada ti pišti pola čuke i na kraju ne dobiješ vezu, jer je komšija dvojnik. Radikalno se promenilo sve, značajno se ubrzalo, i nažalost izgubilo se poverenje, ti nemaš više izvora kojim možeš da veruješ. Inflacija, spin off–ovi su učinili da biznis model upropasti novinarstvo, zato što način poslovanja i mehanizmi poslovanja su takvi da u trenutku kada se zarade pare i kada se klikne na naslov. Šta se ispod tog naslova nalazi, sa finansijskog razloga nije važno. Samim tim mnogi drugi delovi novinarstva, koji su etički, moralni, istraživački, koji se sačinjavaju od ljudstva, vremena i sredstava su ukinuti. Novinar je danas svako sa dva Google search–a, i to je nažalost problem.

Bili ste zaštitno lice MTV–a. Kako ste došli na MTV?

Galeb: Na konkursu. Bio je 2005. godine regionalni za celu bivšu Jugoslaviju, i u Srbiji sam ja pobedio.

Najpoznatije ste lice Vice–a. Odradili ste brojne teme, putovali po svetu... Gde pronalazite inspiraciju kada birate teme kojima ćete se baviti?

Galeb: Ja verujem u jednu stvar, koju nazivam mit o potrazi. Najstarija priča na svetu je mit o potrazi. Čovek od kako postoji on traga. To može da bude prostorno traganje i to može da bude unutrašnje traganje. Ali sve priče zapravo govore o potrazi i uglavnom o potrazi za srećom. Kada se nalaziš u situaciji, kao ja, da ne pripadaš nigde ostaješ večito u toj potrazi. Moj identitet je moja potraga. Svi ljudi koji negde pripadaju i koji su zaljubljeni u to što pripadaju — ja volim da saznam šta je to zbog čega vole ono što vole.

 rsz dsc 0008

Galeb Nikačević u razgovoru za Studentski dnevni list; Foto: Jelena Živadinović

Zanimljiva je priča o Vašem poreklu. Vi ste prvorođeni sin prvorođenog sina. Šta to znači za pleme iz kog potiče Vaš otac?

Galeb: Nisam prvorođeni sin, moja sestra je starija, ali sam jedini sin. U islamskim zajednicama je to održano, inače postoji u svim kontensijama manje–više mejnstrim kontensijama judaizmu, hrišćanstvu je to potpuno isto, s obzirom na to da su biblijske priče Novog zaveta nastale iz Starog zaveta i da su potom sve te biblijske priče prešle u islam i formirale islamsku religiju, kao što su biblijske priče oko Talmuda formirale Talmud. Ali je fora u tome što, to se zove agnatsko nasledno pravo, ono je rodno nasledno pravo, po kojem se određene odlike, doređene materijalne i nematerijalne vrednosti prenose sa oca na sina, i to je nešto što je od pamtiveka. To je nešto protiv čega treba da se borimo, jelte. Ali je u islamu to održano jače nego u drugim kontensijama, mislim da je i u judaizmu prilično jako u određenim aspektima jevrejske zajednice, tipa Hasidi.

Učestvovali ste na protestima devedesetih, za vreme Miloševićevog režima. Sličnu situaciju imamo i danas. Kako se izboriti sa spinovima?

Galeb: Nemamo sličnu, imamo istu. Sranja su u ovoj zemlji počela kada sam imao osam godina, sada imam trideset i šest, nemam rešenje ali sam tu i dalje.

Šta biste izdvojili kao najveći uspeh u dosadašnjoj karijeri?

Galeb: To što sam od nekog klinca koji je bio potpuni otpadnik postao neko ko dobija aplauz. Ljubav koju dobijam od ljudi i priče koje uspevam da ispričam, mi pomažu da svaki dan malo bolje mišljenje imam o sebi.

Koji savet biste dali mladima koji bi krenuli Vašim putem?

Galeb: Ne bih nikome prvo dao savet da krene mojim putem za početak, nije baš efektivan put. Jedini savet koji bih uspeo da dam jeste da ljudi treba da se nauče poniznosti i skromnosti. Mislim da su porazi važni i da niko ne želi da umre bez ožiljaka, jer ništa ne učimo iz blagostanja. Nemamo ožiljke da pamtimo srećne trenutke. Karakter gradimo onda kada je teško i ne treba se bojati toga, plašiti toga, a boje se vrata (smeh).

Ključne reči: organizacije , Novi lideri , novinar , galeb nikačević , intervju , konferencija , mediji , Aiesec ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.