Obrazovanje u Srbiji iz ugla studenata

Ljubica Slavković 2019.
Komentari

Da li je obrazovanje jedan od najvažnijih činilaca u životu čoveka ili je to samo obavezan proces kroz koji ljudi prođu u toku određenog perioda života? Da li čovek uči i nadograđuje svoje znanje kroz obrazovni sistem i da li taj isti sistem pruža dovoljno znanja, mogućnosti i motivacije svim ljudima koji žele da obogate svoj saznajni fond?

Foto: washington.edu

Važnost obrazovanja

Kada se govori o bilo kojoj temi iz oblasti obrazovanja, teško je doći do istih mišljenja i tumačenja. Svako će imati drugačije poglede, zato što svako ima drugačije ciljeve i interesovanja. Nekome će obrazovanje predstavljati nešto što je veoma važno u čovekovom životu, dok će neko drugi možda reći da obrazovanje i nije toliko bitno i da se bez njega može živeti. Sve zavisi od ljudske percepcije i pogleda na sebe, život, ali i ceo svet.

Ljudi danas, na neki način, problem obrazovanja ostavljaju po strani, zato što se već suočavaju sa sopstvenim, individualnim problemima. Zaokupljeni su drugim pitanjima, kao što su nezaposlenost, životni standard, kako živeti od minimalnih primanja i kako izaći iz mnogih drugih problema. Međutim, ljudi sa višim stepenom obrazovanja, kao i studenti, ovaj problem posmatraju na malo drugačiji način i tome pristupaju ozbiljno. Zašto? Zato što žele da se njihova upornost, učenje i znanje vrednuje i ceni više nego što je to slučaj danas. Nekoliko studenata sa kojima smo razgovarali o obrazovanju, obrazovnom sistemu i problemima sa kojima se suočavaju i koje primećuju, kazali su da problemi u obrazovanju u našoj zemlji postoje; kako u sistemu, tako i van njega.

 

Student demonstrating 58acb4133df78c345b9e8f6b

Foto: thoughtco.com

Studenti i obrazovanje

Student istorije na Filozofskom fakultetu, Aleksandar Šljivić, kaže da je obrazovni sistem u našoj zemlji na zaostalom nivou u odnosu na period socijalističkog upravljanja. Obrazovanje je bilo dostupnije svima, a sada se rodila ideja da postoji privilegovaniji sloj. Studenti, odnosno mladi ljudi, iz nekih radničkih ili siromašnijih porodica, nemaju neke privilegije u toku studiranja, odnosno imaju problem oko plaćanja školarine, ili se suočavaju sa nekom vrstom nepravde. Studenti osećaju i demotivisanost na državnim fakultetima, jer su svesni da je mnogo lakše fakultet završiti privatno. Naravno, za to je potreban novac, rekao je.

Činjenica je da svakog studenta, makar u nekoj omanjoj meri, pogađa nepravda. Zapravo, studente pogađa neravnopravnost, određene vrste privilegija, koje neki studenti imaju, a neki ne, nejednaka angažovanost i posvećenost, što dodatno demotiviše studente da se trude i da napreduju. Aleksandar takođe kaže da se sve to može promeniti kada bi studenti bili organizovaniji u našoj zemlji. Ovaj obrazovni sistem funkcioniše i ovakav kakav je sada, ali sve to bi moglo da bude mnogo bolje. Setimo se da su uvek studenti pokretali promene, setimo se 1968. godine. Međutim, danas su se studentske organizacije, u većini slučajeva, svele na profitiranje kroz organizovanje žurki, ekskurzija, putovanja, i mislim da je tu suština problema, istakao je Aleksandar za Studentski dnevni list.

Obrazovanje ne predstavlja samo puko učenje, čitanje literature i hvatanje beleški. Praktičan rad je, takođe, veoma važan preduslov kako bi bilo ko stekao neko iskustvo za neki posao u budućnosti. Teorijski deo služi kao ključ ka vatima gde se dolazi do praktičnog i primenjivog. Student psihologije na Filozofskom fakultetu, Katarina Dimitrijević, smatra da manjak praktičnog rada predstavlja veliki minus u obrazovanju. Trebalo bi mnogo više da se ceni znanje, a ne samo ocena. Mislim da nam fali praksa. Bez nje, na neki način, teorijski deo gubi na vrednosti. Mi, sa našeg departmana, imamo mnogo malo prakse, shodno onome šta studiramo. Takođe, kaže i da mnogi samo prođu kroz fakultet i probiju se, a izgube ono nešto u sebi, gde se kasnije javi pitanje: Šta su zapravo naučili? Po njenom mišljenju, obrazovanje nije isto što i edukacija. Ona kaže da je malo ko školovan, a u isto vreme obrazovan i vaspitan.

 

1 studentsFoto: china-admissions.com

Problemi studenata u toku studiranja

Studenti se tokom školovanja suočavaju i nailaze na različite vrste problema. To mogu biti problemi sa stanovanjem, stanodavcima, finansijski problemi, pa sve do onih koji su na individualnom nivou. Iako svi kažu da je studiranje najlepši period života, to ne znači da je svaki studentski dan bezbrižan i lak. Petar Spasojević, student pete godine medicine, kaže da su predavanja na njegovom fakultetu kvalitetna i da se njihov fakultet oko toga dosta trudi. Kaže da sam kadar, kao i tehnike, mogu pružiti kvalitetno studiranje. Međutim, Petar dodaje i da je na njihovom fakultetu problem zastarela literatura. Treba da se poradi na načinu i pristupu profesora studentima, odnosno da se knjige usavrše. Nama je na fakultetu najveći problem literatura. Mi učimo iz knjiga koje su napisane negde pre oko dvadeset i trideset godina. Imamo pristup odličnom praktičnom radu, ali učimo iz starih knjiga, kazao je Petar. Dodao je i da su te knjige već prevaziđene i da su im potrebne nove, na šta oni mogu da utiču nekim delom, ali da zaključna promena nije na njima.

Rastko Stamenković student na Prirodno–matematičkom fakultetu, kaže da je, po njegovom mišljenju, obrazovni sistem uglavnom dobar i da mogu da se steknu korisna znanja o budućem poslu. Mislim da je naš obrazovni sistem uglavnom dobar, mada, to ne znači da nema nikakvih problema. Postoje fakulteti na kojima se studenti suočavaju sa pojavom gde profesori više boduju novac nego znanje. Budimo realni, svi smo čuli te priče. Rastko je dodao i da bi voleo da predavanja nisu obavezna na fakultetima i da to treba da bude odluka studenata. Ako vam znače časovi, prisustvujte, ali ako mislite da ispit možete spremiti sami i ako vam taj način više leži, bolje je da vas sistem pusti da radite onako kako najbolje znate. Na taj način će se i doći do boljih rezultata, istakao je Rastko.

 

Screen Shot 2017 06 13 at 11.47.59 am

Foto: speakertv.com

 

Studenti kao zajednica u rešavanju problema

Jasno je da se o studentima malo govori, ali ni studenti ne govore mnogo o svojim problemima, jer smatraju da nemaju kome. Kao što znamo, studenti su u prošlosti bili pokretači mnogih promena, što nije slučaj i danas. Danas većina studenata ili želi da ode, ili da ostane u zemlji sa nekim ciljem, a sa malo motivacije. Petar kaže da veliki broj mladih ljudi želi da ostane u zemlji, ali da naša zemlja to ne može da obeća. Znam mnogo mladih i kvalitetnih ljudi koji žele da odu odavde. Sa moje godine, mnogo njih želi da ode, ja smatram da je to greška. Mislim da imamo mnogo pametnih ljudi, a uzima ih neko drugi, a naša država ih je stvorila i iskristalisala, rekao je Petar.

Dileme, problemi, nepravde i mnoge druge situacije sa kojima se suočavaju studenti i mladi ljudi, neće nestati same od sebe. Potreban je neko ko će se izboriti da studenti dobiju svoju poziciju na nekoj višoj lestivici. Treba da dođe mlađi kadar, u svim poljima. Studenti moraju i treba da stanu jedni pored drugih i da se bore, kako bi se nešto u ovoj zemlji promenilo, kaže Petar.

 

shutterstock 445071130

Foto: aacc.edu

Bez muke nema nauke. Bez nauke nema naučnika. Bez naučnika nema budućnosti. Za sve ovo potrebno je obrazovanje, koje jeste jedan od najvažnijih faktora, kako kod mladih, tako i kod starijih ljudi. Promene nastaju onda kada nešto nije kako treba. Sistem se može promeniti, ako se napravi skup koji je voljan da nešto menja. Čovek možda može i da živi sam, a za promene i revolucije je potrebno mnogo više.

Ključne reči: Obrazovni sistem , studenti , fakulteti , edukacija , učenje , Obrazovanje ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.