Kristina Đurđević: U svetu umetnosti je sve nepredvidivo

Sonja Stefanović 2019.
Komentari

Izložbu fotografija Kristine Đurđević i Mile Teokarević posetioci su mogli da vide u periodu od 14. do 21. septembra u kafeu Dnevna sobaNa konkursu za mlade umetnike svih profila, koji je bio deo projekta Kreativni Niš, Kristinu su odabrali članovi žirija pa je dobila priliku da prikaže radove u paru.

Foto: privatna arhiva

Kristina je studentkinja treće godine Fakulteta umetnosti u Nišu na Odseku za grafički dizajn. Završila je srednju Umetničku školu. Izlagala je i na grupnoj izložbi fotografija Niš iznutra u Deliju 2015. godine i volontirala kao fotograf Press-a na Nišvilu 2018. Ove godine organizovala je i prvu samostalnu izložbu fotografija pod nazivom Introspekcija, sa svojom koleginicom Milom Teokarević. Bavi se slikarstvom, grafičkim dizajnom i fotografijom. Ona je za Studentski dnevni list govorila o svom radu, studijama, ali i generalno o umetnosti.

Kako doživljavaš uspeh na konkursu Kretivni Niš i kako si došla na ideju da se prijaviš?

Kristina: Celokupno iskustvo mi mnogo znači za dalji rad i razvitak novih ideja. Mila i ja smo do te ideje došle na osnovu samog naziva Kreativni Niš. To nas je asociralo na to koliko je zapravo naš grad malo upućen u svet umetnosti i koliko ljudima fali interesovanje da posećuju kulturne događaje, pa ih je čak i sramota. Ovom izložbom smo htele da podstaknemo ljude da se zainteresuju za kulturu. Osim toga, izložba je održana u kafiću, a u kafić nikog nije sramota da ode, dok je odlazak u galeriju pravi bauk. Htele smo da im pokažemo da nije to tako strašno posetiti ili čak biti deo nekog kulturnog dešavanja, bilo da je to pozorište, izložba, koncert ili nešto drugo.

Kakva je bila procedura za odabir na konkursu?

Kristina: Od svih prijavljenih kandidata žiri je izabarao samo nas petoro. Svako od nas je imao mogućnost da izlaže svoje radove u periodu od nedelju dana.

Kako je tekla realizacija izložbe Niš iznutra i šta je sve obuhvaćeno tom temom?

Kristina: To je počelo od čoveka iz Francuske portugalskog porekla, koji se zove João Garcie i koji je hteo da sa određenom grupom umetnika napravi izložbu kojom bi predstavio naš grad. Hteo je da svako od nas predstavi Niš iz svoje prespektive pa sam bila došla do neobične ideje. Šetala sam pravog zeca sa mnom kroz grad i fotografisala sam iz zečije perspektive znamenitosti Niša i sva ona mesta na kojima se okupljaju stariji ili mladi. Izložba je bila uspešna i izuzetno posećena.

SA IZLOZBE2

Kristina Đurđević i Mila Teokarević na izložbi; Foto: privatna arhiva

Tvoja izložba pod nazivom Introspekcija imala je posebnu temu. Kakva su bila tvoja osećanja, s obzirom na to da je to tvoje prvo samostalno izlaganje?

Kristina: Bilo je dosta naporno i stresno, jer je prva izložba u pitanju. To sam takođe radila sa Milom pa smo imale malo prepirki, ali smo uspele da ih prevaziđemo i da to izvedemo savršeno. Stalno sam se pitala šta će ljudi reći, jer je to bila izložba fotografija aktova. Tom serijom fotografija želele smo da naglasimo ne samo puki akt i erotizam već i dublje emotivno stanje žene, njenu samospoznaju – introspekciju, kao što kaže sam naziv. Fotografije su lirskog karaktera i naglašavaju duboka emotivna stanja i različitosti. Uprkos skepticizmu, sve je odlično prošlo. Među posetiocima je bilo i starijih i svi su bili oduševljeni. Uspela sam i da prodam neke fotografije, što mi je jako drago upravo zato što je to moja prva izložba.

Baviš se slikarstvom, grafičkim dizajnom i fotografijom. Kako neke situacije zasluže da budu na tvojim fotografijama?

Kristina: Iskreno, ne razmišljam o tome kada slikam, već dolazi samo. Bitno je da imate neku predstavu u glavi. Što se tiče slikarstva i grafičkog dizajna, volim ih podjednako. Toliko ih volim da ih preplićem.

Rad kojeg likovnog stvaraoca je tebi najpribližniji?

Kristina: Rekla bih da je to Kurbe. Njegov način rada je dosta dramatičan i kontrastan pa pronalazim sebe u njemu. Pronalazim se i u radovima Salvadora Dalija, koji je na neki način moj idol. On jeste komercijalan, ali mi je prirastao srcu.

U društvu dominira mišljenje da je umetnost neisplativa, zbog čega mnogi odustaju od studiranja u toj oblasti. Kakvo je tvoje mišljenje u vezi sa tim?

Kristina: Znam da vlada nezaposlenost u našoj profesiji, naročito u našoj zemlji. Ali, smatram da ne treba odustajati od svojih snova i sposobnosti. Ako već neko ima izražen talenat, ne sme to da zapostavi. Znam mnogo koleginica i prijateljica koje su odustale od svojih crtačkih sposobnosti. Roditelji nekad znaju da kažu da neće moći da se živi od toga, ali ako slediš svoj cilj, ako si ambiciozan, uspeh će doći. Ja sam ambiciozna i smatram da ću uspeti, makar pre toga dotakla dno. Posle toga bih se uzdigla. Možda i treba da se dotakne dno u nekom trenutku, jer će kasnije uspeh biti slađi. Bitno je da imate nešto što volite. Kada pogledamo naš grad ili državu, sve je u sivilu, ali mora se pogledati ta kreativna strana i onda treba krenuti dalje.

Jesi li do sada imala pored sebe one koji nisu verovali u tvoj uspeh upravo iz ovih razloga?

Kristina: U mom slučaju to je pedeset-pedeset. Na početku su gotovo svi sumnjali u mene. Govorili su mi: Završićeš u Mekdonaldsu, naručivaćemo ti pomfrit i burger kada te budemo videli. Smatram da mi se to neće desiti. Uvek im stavim do znanja koliko sam uspešna i pokažem im šta sam sve postigla. Moje ambicije me prosto vode i ne dozvoljavaju da pokleknem pred njima. Bilo je tu i ljudi koji su me podržavali. Pre svega, imam puno podršku svojih roditelja, što je pomalo čudno, jer su upravo roditelji često ti koji iz brige sputavaju decu u ostvarivanju snova. U početku i nije bilo tako, ali su na kraju videli da ja to volim i da ću moći da uspem. Oni veruju u mene.

tqa34y6q37y

Kristina Đurđević; Foto: privatna arhiva

Koju prednost steknu oni koji završe neki od fakulteta umetnosti u odnosu na one umetnike koji to ne učine?

Kristina: Mislim da je tu razlika u iskustvu. Na fakultetu učimo od dosta iskusnih ljudi i krademo tajne. Neki možda i ne misle tako, ali ja smatram da fakultet dosta znači.

Šta je najvažnije do sada što si naučila od svojih profesora?

Kristina: Od jednog profesora iz srednje škole mi je ostalo to da uvek može bolje. Kad god sam pokazivala neki rad, bez obzira na to da li sam bila jako dobra ili ne, morao je to da mi kaže, kako bih napredovala. Onda kada misliš da si odličan i da si završio, baš tada može bolje. Ne sme jedan umetnik sebi da dozvoli da misli da je na vrhuncu. Uvek postoji neko bolji. Trenutni uspeh treba da bude podsticaj za dalji rad.

Kažu da je vrlo mali udeo talenta u uspehu i da se za veći deo pobrine rad. Da li možeš da potvrdiš ovu tvdnju na ličnom primeru?

Kristina: Talenat je dosta bitan. Međutim, kada pričamo o fotografiji, to postaje diskutabilno. Lako je danas škljocnuti, svako može lako da napravi fotografiju. Teško je doći do ideje. Moraš da imaš razvijenu maštu, da smisliš nešto toliko kreativno da nije viđeno i da vredno radiš na tome. Sada postoji Instagram, pa su svi fotografi. Kod likovne umetnosti je slično. Može se naučiti crtanje, ali je bitna ideja i bitno je da izraz bude originalan.

Od malena si pokazivala naklonost ka umetnosti. Da li si do danas zadržala tu početnu inspiraciju koja te je motivisala još kao dete?

Kristina: Ta insiracija i dalje živi u meni. Još od osnovne škole sam izrazila želju za umetnošću. Težak period kroz koji sam prošla odveo me je u pravcu umetnosti. Konkretno, počela sam da crtam portrete. Prijavljivala sam se na neke konkurse koje mi je slala nastavnica. Ona je prepoznala moj talenat i dosta me je motivisala i ohrabrivala. Trudila se oko mog rada i imala je želju da upišem umetničku školu. Nije htela da ispustim talenat koji imam. Na kraju sam uspela da upišem smer Grafički dizajn i tu sam pokazivala veliku zainteresovanost. Pažnju posvećujem detaljima. Za grafički dizajn su detalji i najvažniji. Bitno je da budeš precizan, da imaš razvijenu maštu. Sve to je u sklopu stvaranja. Tako sam i stigla do ovog fakulteta i dobro sam se snašla.

Sećaš li se svog prvog nagrađenog rada iz detinjstva?

Kristina: Mislim da je to sa konkursa Isti, a različiti. Crtala sam planinu, samo što je imala urezane glave Indijanca, Afrikanca, Kineza i Evropljanina. Taj rad je odneo pobedničku nagradu.

Gde vidiš sebe posle fakulteta i koji su tvoji planovi?

Kristina: Imam dosta planova i pomno pratim konkurse. Volela bih da kroz koju godinu napravim jednu veliku i potpuno samostalnu izložbu. Nadam se da će mi uspeti. Videćemo šta će biti, u svetu umetnosti je sve nepredvidivo.

Deo Kristininih radova možete pogledati u galeriji.

FOTOGRAFIJA 1

FOTOGRAFIJA 3

FOTOGRAFIJA 4

FOTOGRAFIJA 5

FOTOGRAFIJA 6

FOTOGRAFIJA 8

FOTOGRAFIJA 10

FOTOGRAFIJA 12

FOTOGRAFIJA 14

FOTOGRAFIJA 15

SLIKARSTVO 1

SLIKARSTVO 2

SLIKARSTVO 3


SLIKARSTVO 5

SLIKARSTVO 8

SLIKARSTVO 14

SLIKARSTVO 15

SLIKARSTVO 20

SLIKARSTVO 10

Ključne reči: studentski zivot , studenti , fakulteti , kultura , umetnost , Kristina Đurđević , kreativni niš , fotografija , crtanje , grafički dizajn , fakultet umetnosti ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.