Hip hop − preslikavanje emocija u pokrete

Tamara Radovanović 2018.
Komentari

Hip hop je kulturni pokret koji je nastao sedamdesetih godina prošlog veka u Americi, kao bunt afričko-američke urbane zajednice, a nakon toga se proširio po celom svetu. Iako su osnovni elementi hip hop kulture repovanje, di-džejing, grafiti i brejkdens, danas većina ljudi pod izrazom hip hop razume samo jedno: ples. Za njega ne važe stroga pravila, hip hop ne priznaje ograničenja i pojedincu dozvoljava slobodnu meru izražavanja. Za ovu vrstu plesa karakteristično je energično preslikavanje reči i emocija u pokrete.

Foto: Continuum Dance Theatre

Hip hop i devijantno ponašanje

U Srbiji još uvek postoje negativni stereotipi prema ljudima koji se bave ovom vrstom plesa. On se neretko povezuje sa problematičnim ponašanjem, a predsednica, koreograf i trener Extreme Dance Studija Aleksandra Nikolić smatra da u našoj zemlji ljudi još uvek doživljavaju ovu vrstu plesa kao model ponašanja, a ne kao kulturni pravac, kao što bi trebalo. Fali nam medijski prostor i kvalitetna domaća muzika uz koju bismo igrali. Srbija ne uspeva da isprati svetske trendove u hip hopu i mladima fale pravi uzori, ističe ona. Sa druge strane, trener, koreograf i osnivač Continuum Dance Theatre-a (CDT) Đorđe Mihajlović navodi da je medijskog prostora sasvim dovoljno i da njihovom plesnom teatru svi lokalni i nacionalni mediji rado izlaze u susret, kao i da je ekspanzija interneta omogućila da se u našoj zemlji uspešno prate svetski trendovi. Ipak, on kaže da postoje savezi koji su jako loše uređeni i u kojima ljudi na vodećim pozicijama nemaju adekvatna znanja iz ove oblasti. Mi mladi smo pod senkom starijih birokrata koji su upropastili standardizaciju hip hopa, pa zato fukncionišemo kao zatvoreni sistem, te sami organizujemo takmičenja i sami određujemo pravila i nagrade.

Plesači iz ova dva kluba pak postižu odlične rezultate na državnim i svetskim takmičenjima. Devojčica iz Extreme Dance Studija koja ima Daunov sindrom državna je prvakinja u kategoriji dece sa posebnim potrebama. Juniorska grupa iz ovog kluba je 2016. godine pobedila na državnom prvenstvu u Jagodini i plasirala se na svetsko prvenstvo koje je te godine održano u Gracu. Tada je Marina Adamović, žena koja u invalidskim kolicima u pešačkoj zoni našeg grada prikuplja novac za one kojima je to najpotrebnije, pomogla da se prikupe sredstva za njihov put u Grac, gde je njihov nastup ostao zapažen. Ana Stanišić iz CDT-a je u Gracu iste godine zauzela sedmo mesto u solo kategoriji za odrasle. Takođe, plesači CDT-a bili su finalisti takmičenja Ja imam talenat.

foto aleksandra nikolic

Foto: Aleksandra Nikolić

 

Studenti na podijumu

Usklađivanje fakultetskih obaveza sa treninzima i nastupima uglavnom nije problem studentima koji se bave hip hopom. Obrad Stajić jedan je od petnaestak studenata koji su aktivni članovi Extreme Dance Studija. On je počeo da trenira pre deset godina, kako bi se izborio sa nedostatkom samopouzdanja. Pre nego što sam počeo da se bavim plesom, na žurkama sam uglavnom sedeo u nekom ćošku i čekao da se žurka završi. U klubu sam od njegovog osnivanja i to mi apsolutno ne predstavlja prepreku studiranju, kaže Obrad, koji je student završne godine master studija informatike na Prirodno-matematičkom fakultetu.

Naučila sam da organizujem svoje vreme, pa mi treninzi i studije ne padaju teško. Kada nešto volite, sve se može postići. Jedini problem je to što kada idemo na takmičenja i nastupe moramo izdvojiti novac za put, smeštaj, kotizaciju, kostime i drugo. Ipak, ovde možete dobiti prijatelje za ceo život i postati disciplinovaniji, kaže studentkinja komunikologije na Filozofskom fakultetu Ana Stanišić, koja već osam godina trenira u CDT-u. Ona dodaje da bi studenti novinarstva, komunikologije i drugih studijskih programa za koje je važan javni nastup trebalo da se oprobaju u hip hopu, jer je to odličan način da se oslobode i da nauče da pripreme svoje telo za izlazak ispred publike. Danilo Đokić je student Elektronskog fakulteta i ističe da mu dosta znači to što na njegovom fakultetu mnoga predavanja nisu obavezna, te uspeva da uskladi obaveze. On dodaje da su mu takmičenja omiljeni deo, jer tada upoznaje puno novih ljudi, a otkako trenira u CDT-u oseća da pripada negde i da je deo zajednice. Takođe, u plesnom teatru studenti redovno moraju pokazivati indekse treneru Mihajloviću, kako bi bio siguran da hip hop ne ometa njihove studije.

foto cdt

Foto: Continuum Dance Theatre

 

Više od plesa

Osim toga što je neophodno naučiti osnovne plesne elemente, hip hop zahteva i savladavanje određenih glumačkih veština, pre svega ekspresije lica. U Extreme Dance Studiju ne rade se basic koreografije, već se odmah uvežbavaju konkretne koreografije. Nikolićeva je istakla značaj energije koju svaki plesač mora da poseduje i da prenese drugima. Ona je završila Ekonomski fakultet, a sada je studentkinja Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja i kaže da je hip hop odličan način da se relaksira. Studenti se uglavnom priključuju plesnim školama u potrazi za dragocenim parčetom svog sna. Svesna sam gde živim i zato ponekad studiram i učim sa određenom dozom straha. Ples je odličan način da izbacim negativne misli i osećanja. U njenom klubu zastupljen je i new style, što je nova vrsta plesa koja predstavlja kombinaciju različitih vrsta savremenih plesova. Plesači različitog uzrasta iz ovog kluba učestvovali su kao statisti u mnogim spotovima i filmovima. Međutim, Đorđe Mihajlović (CDT) nije saglasan sa tim da ljudi koji se bave hip hopom treba da budu statisti. Naši članovi nisu statisti i ne snimaju spotove, jer smo mi teatar i želimo da budemo glavni akteri, a ne u pozadini, iza izvođača, objašnjava on. Takođe, u CDT-u se rade basic koreografije, a zatim se organizuju radionice u kojima se članovi stilski razvrstavaju kod odgovarajućih trenera. Sa hip hopom nikada nije rano niti kasno početi, pa najmlađi članovi ovih plesnih škola imaju tri i pet godina, a najstariji preko 30. Treneri su saglasni i u tome da talenat nikako nije  presudan i da su isključivo trud, rad i upornost uslovi za uspeh.

Bez obzira na to da li se u našoj zemlji prate svetski trendovi i da li još uvek postoje predrasude, evidentno je da ovdašnji mladi plesači postižu sjajne rezultate na svetskim takmičenjima. Vreme koje je potrebno izdvojiti za treninge obuhvata od dva do tri sata nedeljno. Ipak, plesači rado provode mnogo više vremena u svojim klubovima. Zabava, sticanje prijateljstava, fizička kondicija i samopouzdanje samo su neki od benefita koje pruža treniranje hip hopa.

 

Ključne reči: hiphop , ples , studenti ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.