Nebojša Dugalić: Treba se izboriti da nađemo svoj smisao

Jovana Đorđević 2019.
Komentari

Muzičko-poetski kabare Da, to su bili dani održan je 14. maja u prepunoj sali Doma Vojske. Niškoj publici predstavili su se Nebojša Dugalić, Boris Pingović, Nina Ćosić i Vojislav Savić. 

Foto: Jovana Živanović

Kabare predstavlja kombinaciju stihova poznatih autora kao što su Duško Radović, Miloš Crnjanski, Laza Kostić, a sadrži i stihove samih izvođača, anegdota i muzike raznih velikana domaće i svetske scene, poput Erika Kleptona, Indeksa, Bijelog dugmeta, Azre, Đorđa Balaševića i mnogih drugih. Za nišku publiku su prvi put na sceni izveli pesmu Još malo grupe Lutajuća srca. Publika je bila oduševljena, a izvođače je nagradila aplauzima.

Naš poznati glumac Nebojša Dugalić razgovarao je sa nama po završetku nastupa.

Kako ste zadovoljni reakcijama publike i kako se osećate nakon nastupa?

Nebojša: Pa lepo. Evo, ovo je ne znam koji put već da gostujem u Nišu. Igrao sam i predstave, kabare na nekoliko različitih mesta, ali svaki put bude nekih svežih reakcija. Kabare nikada nije isti, menjamo stalno strukturu. Osluškujući publiku vidimo šta, gde, kako može da se unapredi, ali uvek bude i novih reakcija i novih stvari.

60282521 2343129479299947 3649222094077558784 n

Vojislav Savić, Boris Pingović, Nebojša Dugalić i Nina Ćosić; Foto: Jovana Živanović

Kako ste došli na ideju da kombinujete muziku raznih izvođača sa tekstovima poznatih autora koji, naizgled, nemaju nikakvih dodirnih tačaka?

Nebojša: Zato što smo tako nekako i Boris i ja odrastali na tim različitim muzičkim žanrovima. Zapravo, ono što im je bilo jedinstveno jeste da su sve te pesme stvarane da traju za sva vremena. Onda smo probali da vidimo kako svi ti različiti muzički žanrovi, različite numere, izgledaju kada se spoje zajedno na jednom mestu, da li se tu može naći neka srodnost, neko objedinjujuće načelo koje bi moglo da stoji na sceni kao jedinstvena celina. Ispostavilo se da to dobro funkcioniše, što je samo dokaz da kad je nešto dobro onda nije bitno u kom je žanru nego da je napravljeno da traje.

Nekada se dese neke nepredviđene stvari u toku izvođenja. Da li se vama desio neki događaj koji vas je nasmejao ili možda naljutio?

Nebojša: Pa to se uvek dešava. Predstava je uvek neka živa stvar, stalno bude mnogo raznih nepredviđenosti, raznih duhovitih stvari, raznih stvari koje izazivaju bes, ali toga ima svaki put tako da čovek ne može ni da pamti.

Gde pronalazite inspiraciju za sve čime se bavite?

Nebojša: Ja se uvek trudim da ukradem neko vreme samo za sebe i za knjige i to je neki moj glavni izvor iz kojeg crpim snagu i ideje. To je moj način gledanja na svet.

Da li smatrate da je profesija, put koji ste izabrali, vaš pravi izbor?

Nebojša: Čovek uvek ima te dileme i uvek ima pitanja da li je to pravi put pošto vrlo često ono što smo izabrali ne liči na ono o čemu smo sanjali. Ali to ne znači da taj put nije pravi nego da se samo treba izboriti da na svakom putu, kojim god išli, nađemo svoj smisao. To nije uvek lako, ali je to jedini način da nam život ima smisla.

Šta biste poručili mladim ljudima koji bi želeli da se bave glumom?

Nebojša: Uvek se potrudim da odgovorim svakoga ko bi želeo da se bavi glumom, zato što znam koliko je to neizvestan, trnovit put i koliko je jako veliki rizik krenuti njime, i mislim da je u principu bolje izabrati neke sigurnije puteve. Ali ako neko ima dara, ako ima dovoljno volje, postojanosti, posvećenosti, onda treba da proba, pa kako bude. Na kraju krajeva, ljudi koji završe taj fakultet mogu se baviti mnoštvom srodnih zanimanja, ne moraju svi postati ni veliki glumci, mogu se baviti nekim drugim stvarima, ali u svakom slučaju bih preporučio neko sigurnije, bezbednije zanimanje. Ali ako neko ima baš jaku želju, voli, ima dara neka proba.

Ključne reči: intervju , kabare , da to su bili dani , nebojša dugalić , muzika ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.