Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Zabava i muzika

Ivan Blagojević: Bitno je uticati na ukus mladih ljudi

Kristina Mitić 23.11.2017. Komentari

Međunarodni Nišvil džez festival je jedan od najboljih predstavnika našeg grada na poljima kvalitetne muzike, odlične organizovanosti i visokih standarda u kulturi. Direktor festivala, Ivan Blagojević, govorio je za Studentski dnevni list o svojim motivima za pokretanje festivala, shvatanju džeza i planovima za unapređenje Nišvila.

Katarina Stanković

Kako ste došli na ideju da osnujete festival ovog tipa i kako se Nišvil razvijao tokom godina?

Ivan: Bavio sam se desetak godina režijom u pozorištu. Tri godine sam radio na pozorišnom festivalu, koji se održavao u Tvđavi. Jedne godine došao sam na ideju da već postojećem festivalu pridodam još tri nova, koja bi se bavila klasičnom, rok i džez muzikom. Sudeći po reakcijama publike, džez muzika je najbolje prošla, pa rok, a klasična nikako. Narednih godina pokušali smo da nastavimo i sa rok festivalom, međutim, naš primarni cilj bio je džez, dok je postojeći pozorišni festival bio isuviše glomazan. Od '97. i '98. godine festival je zaživeo kako treba. Imao je salu, atmosferu i već ozbiljniju priču. Vremenom je grad počeo da daje određena sredstva, pa smo 2005. prešli u Dom Vojske, a zatim naredne tri godine festival se održavao na Letnjoj pozornici. Međutim, uslovi na Letnjoj nisu bili zadovoljavajući, što je dovelo do menjanja lokacije. A onda smo izašli na Tvrđavu i festival je poprimio oblik letnjeg festivala, koji može da se širi. Sada je napravljen za 5000 lica, ali uz povećanje tribine, uz malo jače hedlajnere, može primiti i mnogo veći broj lica, čak do 150 000. To je ukratka geneza razvoja priče oko Nišvila u proteklih 20 godina. 

Da li imate ambicije da objedinite Nišvil sa drugim umetnostima, između ostalih i pozorište u kome ste ranije radili?

Ivan: Da, svakako da postoje takvi planovi. Bilo bi lepo kada bismo u okviru festivala imali i džez predstave, u kojima bi gostovale trupe koje se time bave ili kada bismo imali predstavu koju prati neki džez orkestar. Takođe, mogli bismo da uključimo i izvođenja džez baleta. Postoji i ideja za osnivanjem džez muzeja u kojima bi bile postavke sa svim materijalnim stvarima izvođača, kao što su njihovi instrumenti, neki odevni predmeti, suknjica Candy Dulfer.

image16

Foto: Nenad Pešić

Da li smatrate da možete da utičete na mlade, pogotovo na volontere i na stvaranje njihovog muzičkog ukusa?

Ivan: Na volontere jesam, jer su oni praktično na istoj liniji ukusa kao i mi organizatori, a što se tiče drugog dela omladine, mislim da nismo postigli taj uticaj. Mi smo sada radili jednu strategiju razvoja Nišvila u narednih 5 godina. Na osnovu analize i statističkih studija, struktura starosti osoba koje posećuju Nišvil je 50 posto mladih. To je veliki uspeh, jer to nije uobičajeno za džez nigde u svetu. Bitno je uticati na ukus mladih ljudi, jer će oni kasnije to preneti i na svoju decu, te utičemo na promenu čitavog društva u celini.

 Šta džezere izdvaja od ostalih muzičara?

Ivan: Razlog što su se meni najviše dopali džezeri od svih umetnika sa kojima sam radio, jer nisu bili sujetni kao što su operske pevačice, neki glumci. U amaterizmu je uvek ljubav prema nečemu. U profesionalizmu može ta ljubav opstati, a može biti i sujete. Džez muzičari su profesionalci, koji uživaju u svom radu. Oni su uvek posle koncerta pristajali da sviraju džez sešne, nisu pitali za dodatni honorar. Pošto smo mi imali celonoćno događanje, njima je to sasvim odgovaralo. Održe koncert, sviraju celu noć, a ujutru lete avionom. Ta ljubav prema muzici koja nije komercijalna često dovodi do toga da je njihov honorar mnogo manji od drugih izvođača. Mada je muzika koju stvaraju neprocenjiva.

image19

Foto: Nenad Pešić

Recite nam nešto o svojoj nedavno objavljenoj knjizi Hod po džezu.

Ivan: Knjiga je nastala kao zbirka svih mojih blogova. U njoj ima dosta komičnih, satiričnih, umetničkih, ali posve realnih tekstova koji u potpunosti opisuju stanje kulture u našoj zemlji. Možemo izdvojiti neke, poput: O čemu se ovde zapravo radi?, RRA i Crni Bombarder, Uspeh je dovesti Grace Kally, Mini suknja Candy Dulfer i svetska kriza, Crni Orfej Miša Blam... Rekao bih da je jedan od recenzenata bio moj veliki prijatelj, Miša Blam, čovek koji je zaslužio da bude sahranjen u Aleji velikana. Kada je trebalo održati festival u Prištini, u vreme ratova i bure u zemlji, Miša je hrabro i odvažno predvodio sve nas do uspešnog održavanja manifestacije, bez ikakvih smetnji. To je bio vrsni umetnik, svetski cenjen i poštovan. Zalagao se za Nišvil i borio da festival opstane. Miša je dobar duh Nišvila. 

Da li ste ikada mogli da pretpostavite da ćete nekada biti osnivač nekog festivala poput Nišvila i pokretač brojnih kulturnih manifestacija?

Ivan: Tokom srednje škole imao sam izraženi talenat za pisanje, pa sam svima redom pisao sastave, a onda sam poželeo da studiram režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Nisam otišao u Beograd, ali sam zato ušao u zgradu Pravnog i Ekonomskog fakulteta. Pravni mi je bio i suviše visoko, mrzelo me je da se penjem toliko, pa sam tako upisao Ekonomski fakltet i diplomirao na njemu. Kao student imao sam svoju glumačku trupu, radio sam i kao glumac i kao režiser. Sada koristim sve svoje veštine i kao ekonomista i kao režiser. Nišvil ima mnogo propratnih sadržaja i predstavlja, na neki način, režirani festival. Tako da svoju kreativnost i ljubav prema režiji ovde realizujem.

Kakav je plan za Nišvil u narednim godinama?

Ivan: Plan bi bio da održimo bar ovaj nivo, ali su ambicije da podignemo rang do nekih 10 000 ljudi na glavnom programu, a sa besplatnim sadržajima do 150 000 ljudi po danu. Želimo da dobijemo 4 hedlajnera i svakog dana bi po jedan nastupao. Ja bih voleo da dođe neko kao Norah Jones, Jamiroquai i drugi izvođači koji mogu da skupe internacionalnu posetu. Ojačali bismo postojeće programe, produžili trajanje festivala na bar nedelju dana. Šabanov stejdž bi mogao da traje 3 dana, na njemu su besplatna dešavanja, što bi bila atrakcija za sve turiste. Turističke agencije bi mogle da prodaju paket od 7 dana boravka u Nišu, gde bi stranci uveče prisustvovali Nišvilu, a preko dana bi imali obilaske grada, okoline...

Na auto-putu bi trebalo postaviti bilborde sa promovisanjem Nišvila, kako bi i grad zaradio. Problem je u tome što Niš ima slabe smeštajne kapacitete, te bi trebalo i na tome poraditi, kako bismo mogli da smestimo veći broj ljudi iz inostranstva. Takođe, hoćemo da otvorimo i Bluz stejdž, džez di-žej bi tokom noći puštao džez, a Letnja pozornica bi mogla da se iskoristi za workshop-ove. Za realizaciju celog koncepta i postavljanja festivala na nivo koji želimo potrebno je duplo više novčanih sredstava.

ivan blagojević,nisville jazz festival,Nišvil,intervju,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.