Ukosnica − večiti ukras

Jedan od najženstvenijih i najfunkcionalnijih komada iz ženske kolekcije aksesoara svakako je šnala. Vrativši se na velika vrata poslednjih par godina u glomaznom obliku i od raznovrsnih materijala vratila je i dugozaboravljeni trend. Bilo da je ona tu samo kako bi sklonila sa lica neželjene pramenove kose, kako bi pridržala uvojke ili kao dodatni ukras, definitivno važi za jedan od predmeta koji poseduje svaka žena, pa makar i njene namere bile potpuno drugačije. Koliko Vas zapravo zna kako je nastala šnala ili drugim rečima ukosnica?

Poreklo najstarijeg ukrasa datira još iz Bronzanog doba negde između 4000. i 3000. godine pre nove ere. Gotovo u isto vreme našle su se u kulturama Egipćana, Grka i Rimljana, a krasile su frizure dama iz visokih slojeva, ukrašene gravurom, antropomorfnim simbolima poput cveća, životinja i insekata, perlama, perjem najlepših ptica i dragim kamenjem, dok su prvi materijali od kojih su bile pravljene bile slonove kosti i središnji deo jakih stabala raznog drveća. Rimske ukosnice bile su izduženog oblika i obilno ukrašene oblicima svojstvenim plodu koji raste na drvetu od koga su napravljene, dok je anglosaksonska kultura bila svedena na ukrase u obliku ptica ili od perja.

Oblik ukosnica koji se smatra najluksuznijim ikada nastao je početkom 16. veka na Španskom dvoru. Dvorske dame nosile su isključivo zlato i srebro koje je kovano u određenom pravilnom obliku, ukrašeno gravurom ili biserima, kao i pravim draguljima. Ni u čemu se nije oskudevalo, a pogotovo ne pri pravljenju ove vrste ukrasa, koji su znali da teže i do pola kilograma. Sledeća važna epoha odlazi na tlo Francuske dva veka kasnije, a za postavljanje novog trenda ukosnica zaslužna je Maria Antoaneta. Poslednja kraljica Francuske, postavila je čuveni trend nošenja šnala na stranu, s tim što su njene šnale bile rađene isključivo od dijamanata i isključivo u obliku pšenične klice ili perje pauna, njene omiljene ptice. Svojstveno za šnale 18. veka bilo je i to da su bile izrađivane u raznim neobičnim oblicima poput kornjača, vetrenjača i zmajeva sa pokretnim krilima.

Foto: elle.com

Tokom 19. veka važilo je pravilo: Manje je više. Ukosnice su i dalje bile sinonim luksuza. Bile su tanke poput igle od zlata ili srebra i sa tek ponekom ukrašenom glavom na vrhu, bilo to graviranje amblema ili jednostavno dodavanje kuglice bisera. Na prelazu iz 19. u 20. vek ulazimo u doba nazvano Art deko, koji je imao za cilj naći nove materijale i povećati efikasnost šnala. Šnale su ubrzo bile izrađivane od plastike i više su bile funkcionalnog i dugotrajnog karaktera i prilagođene masovnoj proizvodnji, a ne ukrasnog karaktera. 

Izvori: fashionologiahistoriana.com, encyclopedia.com/fashion