Bojan Gluvajić: Nebo je ljuto na parove koji nisu umeli da prećute

Jovana Živanović 2017.
Foto galerija Komentari

Beogradsko-vrbaški bend Ničim izazvan, u svom devetočlanom sastavu, nastupio je sinoć u prepunom klubu Feedback.

Jelena Živadinović

Posle dve godine Ničim izazvan je nastupio ponovo u Nišu i iz tog razloga su rešili da publici poklone dva koncerta. Prvim taktovima pesme Ples publika je zaplesala u prepoznatljivom ritmu, a atmosferu su podigle Tužne devojke, Beskućnik, Rekla je, Glas, Bilo gde i dobro poznati prvenac O tebi. Prebacivanje Igora Martinka sa trube i violine na harmoniku značilo je samo jednu stvar: pesmu Trideset i potpuno oduševljenje publike. Nakon koncerta imali smo priliku da razgovaramo sa Bojanom Gluvajićem, jednim od vokala benda Ničim izazvan.

Je l' ste umorni? Kakvi su vaši utisci sa svirke?

Bojan Gluvajić: Umorni, neispavani, ali dobro. Sve je to rokenrol. Bilo je odlično i sinoć i sad. Uvek je i dobro u Nišu, ne sećam se da smo ikada ovde svirali a da nismo bili zadovoljni.

Devetoro vas je u bendu, a na sceni fukncionišete kao jedan. Na koji način to postižete?

Bojan Gluvajić: To je tim. Boris, Dragana i ja smo nekada igrali profesionalno odbojku pa smo odatle pokupili cake vezene za disciplinu, ali ključ svega je što volimo ovo da radimo i nikom ništa nije teško. Stvar je u ljudima.

rsz dsc 0032

Foto: Jelena Živadinović

Dok ste igrali odbojku cilj Vam je bio osvajanje što više medalja, koji je sada Vaš cilj kada ste u bendu?

Bojan Gluvajić: Da stvaramo. Svaka nova pesma nam je nova energija i svaku novu pesmu čekamo i radujemo joj se kao onom prvom singlu, koji smo izdali pre pet godina.

Mnogi Vašu muziku porede sa Rundekom, a Vi ste uspeli i da sarađujete sa njim. Kako je došlo do te saradnje?

Bojan Gluvajić: Kada smo pravili pesmu Beskućnik planirali smo da bi bilo idealno sarađivati sa Rundekom. Sreli smo se na jednom festivalu i posle par minuta priče smo shvatili da smo na istim talasnim dužinama i vrlo rado je prihvatio da radi sa nama.

rsz dsc 0114

Foto: Jelena Živadinović

Svedoci smo vremena u kom mladi sve više slušaju komercijalnu i turbo-folk muziku, i da od te muzike i te kako može da se živi. Je l' Vi možete da živite od svoje muzike ili je potreban i neki posao sa strane?

Bojan Gluvajić: Može da se živi, ali svi u bendu smo mladi i ovo su nam godine za stvaranje. Neka filozofija je: šta se napravi do četrdesete, to je to, a posle toga se uživa u plodovima tog rada.

Boris i Vi pišete pesme za bend. Pišete iz svog ličnog iskustva ili?

Bojan Gluvajić: Devedeset posto teksta je iz ličnog iskustva. U nekim situacijama može neko blizak da nas inspiriše, ali uglavnom su to stvari koje nam se dešavaju.

Pesme pišete iz ličnog iskustva. Kakvo je bilo to iskustvo kada ste napisali stih da se tužne devojke ljube najlepše?

Bojan Gluvajić: To morate Borisa da pitate, on je napisao tu pesmu, ja ne znam stvarno. Ali verovatno ima nešto u tome čim je to napisao, mi ne lažemo u našim pesmama.

rsz dsc 0143

Foto: Jelena Živadinović

Poslednja pesma koju ste izdali je Ljuto nebo. Na koga i zašto je nebo ljuto?

Bojan Gluvajić: Nebo je ljuto na one zaljubljene parove koji nisu umeli da prećute, pa su izgovorili neke reči koje se posle ne mogu vratiti. Kada smo nesrećni u ljubavi, uglavnom su nam dani tmurni, vreme je loše, mislimo da nam je sve krenulo po zlu, pa odatle i naziv Ljuto nebo.

Šta biste mladima danas poručili, na koji način da stvaraju svoj muzički ukus?

Bojan Gluvajić: Budite radoznali. Ne treba prihvatati ono što se servira iz mejnstrim medija, treba istraživati. Postoji internet, treba se igrati, pronaći sebe i ne ići glavnim tokom.

Foto: Jelena Živadinović

 

Ključne reči: feedback , koncert , intervju , nicim izazvan , muzika ,

Foto galerija

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.