Nikola Pejaković Kolja: Meni je rutina dala san

Mila Stanojević 2019.
Komentari

Reditelj, scenarista, glumac i muzičar Nikola Pejaković Kolja održao je dva koncerta sa svojim bendom u klubu Feedback. Publika je imala priliku da čuje neke od njegovih najpoznatijih pesmama, kao i onih sa poslednjeg, četvrtog studijskog albuma 4 Prsta. 

Kolja nakon nastupa u klubu Feedback / Foto: Nevena Ivanović

Otkud ideja da na osnovu stihova Jovana Jovanovića Zmaja uradi pesmu? Da li postoje bolja vremena? Kako se i da li se uopšte bori sa rutinom? U čemu više uživa kao stvaralac? Šta privatno sluša? O ovim i o mnogim drugim stvarima za naš list govori Nikola Pejaković Kolja. 

Kako Vam je bilo na nastupu u Nišu?

Kolja: Odlično. Malo zagušljivo i vruće, ali to je sve deo igre. Hvala publici i ljudima iz kluba Feedback

Kako se pripremate za nastup?

Kolja: Ležim u sobi i gledam TV pre nastupa.

Na koji način postižete sve s obzirom na to da je široka lepeza stvari kojima se bavite?

Kolja: Nije to neki naporan i obiman posao. To tako izgleda, ali nije…

Imate status kultnog autora bluza, ali Vas možda najčešće pamte kao glumca. U čemu Vi više uživate kao stvaralac, u muzici ili glumi?

Kolja: U muzici. 

Kakvo je Vaše mišljenje o položaju muzike koju svirate s obzirom na to da nije mejnstrim?

Kolja: Pa, dobro, šta je − tu je… Ritam i bluz je imao svoje zlatno vreme na ovim prostorima, pa i u svetu. Sad je sve otišlo u neki haos, ima svega. Meni je svejedno, ja svakako radim to što radim.

Koja je razlika između stvaranja muzike u studiju i nastupa uživo?

Kolja: Studio izgleda kao miran i stabilan prostor, atmosfera koja podržava kreativnost. Međutim, ima onaj momenat da ta pesma, kad se snimi tako kako se snimi, nema popravke. I to je vrlo slično kao živi nastup − nema nazad.

Imate četiri studijska albuma. Koji Vam je najdraži?

Kolja: Poslednji, 4 Prsta.

IMG 20191129 235704

 Kolja tokom nastupa u klubu Feedback; Foto: Slobodan Georgiev 

Neke Vaše pesme urađene su po stihovima Jovana Jovanovića Zmaja. Odakle ta ideja?

Kolja: Od sina sam posudio Jovinu pesmaricu i baš u to vreme sam kupio neki klavir i počeo da se igram sa stihovima. I eto… Jova je pesnik moje mladosti. Tako sam ga s velikom željom i ljubavlju istraživao.

U jednoj pesmi kažete da je rutina ubila san.  Koliko loše rutina može uticati na ostvarenje naših snova?

Kolja: Meni je rutina dala san. Nekima je uzela. U toj pesmi sam se poslužio tom floskulom, ali u mom slučaju nije tako. Meni rutina prija, ušao sam u godine i svaki novi put ili pokret mi ne godi. Neki ljudi uđu u rutinu iz lenjosti, neki iz gluposti, a neki iz starosti. Ja se nadam da sam u ovoj trećoj grupi, ali ko zna.

Koliko je svaki dan ponedeljak i da li postoje bolja vremena?

Kolja: Ne. Bolja vremena ne postoje izvan čoveka, svaki čovek određuje svoje bolje vreme i u njemu se smenjuju bolji i lošiji trenuci, u njegovoj glavi. Ne verujem u revolucije, pokrete i velike ideje, to su samo izrazi frustracije i često vrlo postanu opasni eksperimenti sa ljudima. Čim vidite da neko vatreno i gnevno insistira na nečemu, bežite da se ne opečete na budalu.

Šta Vi privatno slušate?

Kolja: Brendi Karlajl, Kris Stejplton, na primer Vulfpek. 

Šta Vas je vuklo da se bazirate na više polja?

Kolja: Otkud znam, tako je ispalo. Nikada se nisam pitao zašto je nešto ovako ili onako.

Koliko se razlikuje današnje obrazovanje, studiranje u odnosu na vreme kada ste Vi bili student?

Kolja: Ne znam. Ne pratim to, vidim samo da ima puno lažnih doktora, magistara. Verujem da je i u moje vreme bilo slično, samo se nije o tome smelo govoriti na ovaj način kako se sad govori. Sva vremena su ista, u pet deka.

Da li je mit ili istina da su ostale akademije umetnosti potcenjene u odnosu na Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu?

Kolja: To se da lako videti po onima koji izlaze sa tih akademija. Ko su najbolji, najtalentovaniji, najsposobniji, sa koje škole izlazi najviše takvih? I eto odgovora…

Možete li nam reći neku anegdotu sa snimanja? 

Kolja: Teško se to da prepričati, a da ne ispadne banalno. Bilo je, ali ja to i zaboravljam brzo.

Koji su Vaši dalji planovi?

Kolja: Da živim mirno, da čuvam svoju porodicu

Šta biste poručili mladim muzičarima i generalno mladim umetnicima?

Kolja: Ne mešajte umetnost i duhovni život. Budite normalni, to je kunst. Budala je lako biti. Umetnost je – umeti. Znati napraviti. Ništa drugo. Niste ništa specijalno, isto je –  dobar kuvar, dobar slikar, dobar pesnik, dobra čistačica… Loš je uvek loš, a prosečan slikar je gore biti nego prosečan kuvar. Bežite glavom bez obzira iz umetnosti, ako niste daroviti. I pustite druge da odlučuju o tome – imate li dara ili ne; vi ne možete to da vidite i krajnje je nepristojno da vi o tome sudite. Svaki čovek je darovit za nešto, samo treba kopati po sebi, otvoriti srce i um. A za muzičare – samo svirajte, pravite pesme i ne brinite – ovde se nikad ništa promeniti neće. 

Ključne reči: Nikola Pejaković Kolja , feedback , koncert , intervju , zabava i muzika ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.