Kanda Kodža i Nebojša o novom albumu, slobodi i muzici

Mila Stanojević 2019.
Komentari

Alternativni rok, fank, soul sastav Kanda Kodža i Nebojša (KKN) održao je koncert 13. decembra u klubu Feedback. Publika je imala priliku da čuje hitove kao što su Danas nebo silazi u grad, Sve je stalo u rokenrol, Prekidi stvarnosti, kao i singlove sa poslednjeg albuma Uskoro. 

Oliver Nektarijević u razgovoru za naš list / Foto: Nenad Krstić

Sastav je osnovan 1991. godine u Beogradu, a ime benda nastalo je kada su tadašnji članovi, čitajući neke stare prevode romana Dostojevskog, uzeli arhaizme Kanda (valjda), kodža (mnogo), dok je ime Nebojša pripadalo jednom detetu koje je živelo u istom bloku, kao i jednom od članova benda.  

Nakon nastupa, frontmen grupe Oliver Nektarijević govorio je za Studentski dnevni list

Gde god dođete, imate svoju publiku. Koliko Vam je važna komunikacija sa publikom i na koji način negujete odnose sa njom?

Oliver: Mnogo nam je važna. To je esencija. To je neka iskonska potreba da se pravi muzika i kako prolazi vreme nekako i napreduješ, a napreduješ upravo zahvaljujući interakciji, tačnije odnosu sa publikom.

Odakle crpite inspiraciju?

Oliver: Iz života. Što vreme više prolazi, ti imaš više toga da kažeš, što je logično. Mi smo mnogo eksperimentisali sa formom još kada smo bili klinci, kada smo imali po 16-17 godina. Sada kada to slušam, to je neslušljiva muzika, ali to je bio jedini način da se izrazimo, zato što je glupo da sa 16-17 godina pokušavaš da utkaš u pesme neko životno iskustvo. Na poslednjem albumu koji je izašao ove godine malo sam se i ispucao. Dao sam sve što otprilike hoću i sada verovatno treba vremena da mi ponovo dođe inspiracija.

Zanimljivo je da je album Uskoro osim na CD-u izdat i u formi ploče. Kako je došlo do toga?

Oliver: To je zasluga izdavača, a nama je to želja oduvek. Naše generacije su odrasle na pločama i to je nekako fetiš.

Organizovali ste tajni koncert za najbrže kupce ploča. Odakle ta ideja?

Oliver: To je takođe ideja izdavača. Sve što se dešavalo oko vinila je njegova ideja i mi smo mu zahvalni što je sve uradio kako smo se dogovorili i što je na kraju sve sproveo u delo. Nije ostalo sve na rečima. Vinile planiramo već šest ili sedam godina unazad. To nam je bila želja. Evo, prvi put se to ostvarilo.

U kojim momentima dolaze svi prekidi stvarnosti?

Oliver: To je nekad predvidivo, ali obično je nepredvidivo. Prekid stvarnosti može da se desi kadgod, nikad ne znaš.

Koliko je važno da budemo slobodni čak i po cenu da budemo razbijeni?

Oliver: To pitanje slobode zahteva dugu priču za koju mi sada nemamo vremena, ali upravo o ovome se radi − sloboda izbora, to je jedna od. Da imaš bilo kakav izbor. Mi smo mnogo važne godine života proveli u nekom vremenu gde nam je bila vrlo sužena sloboda izbora. Devedesetih nismo imali praktično nikakav izbor, tako da kad ti se nešto otvori, ti to doživljavaš kao slobodu, ali individualna sloboda je u čoveku. Sloboda nije negde i nešto što treba da se nađe negde, nego treba da se nađe u sebi.

nastup.jpg

Nastup benda Kanda Kodža i Nebojša u klubu Feedback; Foto: Nenad Krstić 

Kako izgleda Vaš najsvetliji dan?

Oliver: Ne znam, to je ili najlepši dan kad si klinac ili neki letnji dan kad si klinac kome se dešava sve najbolje što možeš da zamisliš, a svako ko razmišlja o smrti želi da to bude najsvetliji dan. 

Neko od fanova ostavio je komentar da je pesma Misli dobro priručnik za samopomoć. Koliko je to po Vašem mišljenju istina i šta nam sve dolazi kada mislimo dobro?

Oliver: Jeste. Pa, ima jedna knjiga koju je napisao psiholog Džozef Marfi šezdesetih godina i zove se Moć podsvesti. Mnogo toga zavisi od toga kako razmišljaš i šta sugerišeš sebi i to je naučno dokazano.

Da li ste u kontaktu sa Rastkom Lupulovićem?

Oliver: Kako da ne. Videli smo se sada u avgustu, bili smo u Gračanici i svirali. Bila je Velika Gospojina baš kada smo svirali i proveli smo neko vreme zajedno. Uvek je to kratko, nikad ti nije dosta. Mi moramo da se organizujemo da odemo na duže kod njega kada budemo svirali ili nezavisno od svirke. Treba da odemo u taj njegov manastir i da ostanemo malo duže. 

Ko je Nebojša?

Oliver: Nebojša je taj klinac koji je živeo u Rastkovom bloku i koji je dobijao batine od keve i tako...

Da li slušate svoje pesme?

Oliver: Izbegavam. Naslušam ih se dok radimo na njima, a posebno u procesu snimanja i posle produkcije. Slušam dok moram, službeno. Mislim da je svakome neprijatno da sluša svoj glas. Vidim po reakcijama drugih, ako im slučajno snimim glas, na primer. Tako da mi se čini da je svakom normalnom čoveku neprijatno da sluša sebe.

Šta inače slušate?

Oliver: To je ogroman spektar. Sve što je vredno od rokenrola, od početka do kraja, od pedesetih do sadašnjeg vremena. Najzastupljenija je muzika iz Amerike, Engleske i SFRJ. Ima još muzike tu, ima džeza dosta, ima klasike. Imam Mocartov Rekvijem i njega najviše volim od klasične muzike. I tako, ima svašta.

Šta uskoro možemo još da očekujemo od vas?

Oliver: Uskoro bi trebalo da uradimo jedan best of, ali onako kako ga je radio Ritam nereda, naši drugari iz Novog Sada. Znači, snimaćemo ponovo. Uvek nam je produkcija bila problem i uvek nam je u miksu uglavnom najčešće upropašćena pesma ili album, tako da ćemo sve da snimimo i da napravimo best of, ali po našem izboru. 

Šta biste poručili mladim muzičarima?

Oliver: Slušaj svoje srce na prvom mestu, ali nemoj da zapostavljaš razum ni slučajno. Znači, budi pametan i budi. Prati logiku srca, tako kaže i Džon Lok. 

O novom albumu, muzici i drugim stvarima govorio je za naš list i bubnjar Vladan Rajović. 

Da li imate tremu pred nastup?

Vladan: Ne znam baš da li se to može nazvati tremom, ali neko pozitivno uzbuđenje uvek postoji pred nastup. Posebno u klubovima, jer je tu nekako intimnije. To je dosta čudno, nastupaš, recimo, na nekom festivalu, gleda te nekoliko hiljada ljudi, realno bi bilo da tu imaš tremu. Ali, to nije tako, jer su ljudi daleko od tebe i uopšte nemaš osećaj te intimnosti, da te neko posmatra, jer je na 30 metara od tebe. Jednostavno, čovek je na tri metra od tebe i energija se brže razmenjuje u klubu. Ta trema je, naravno, manja sada nego pre desetak godina zato što dosta radimo i onda smo i sigurniji u svoje izvođenje i te neke nijanse koje su nama bitne publika ne primećuje.

Koja je razlika između stvaranja muzike u studiju i nastupa uživo i šta Vam je draže?

Vladan: U principu, jako je lep taj kreativni momenat, mi to volimo. Non-stop radimo na tome, tako da nemamo baš neki određeni studijski momenat, kao e, sad radimo album. Mi stalno imamo probe, stalno sviramo, a na tim probama radimo novo, jer koncerte imamo stalno, tako da je bezveze da ponavljamo te pesme unedogled jer smo ih već savladali i onda na probama stalno nešto čačkamo, improvizujemo, tražimo neka nova rešenja i tako izlaze neke nove pesme. Tako da, ne mogu da odvojim šta mi je draže. U principu, sve je to jedan zajednički proces.

Veći deo novog albuma sniman je tako što ste svi svirali odjednom. Koliko je to bio izazov za vas?

Vladan: Da, to smo već godinama želeli i sad se prvi put ukazala prilika. Muzika sedamdesetih koju najviše i slušamo tako je snimana. Moderna muzika koja želi da uzme taj dah sedamdesetih takođe se tako snima, tako da se mi već dugo nosimo tom idejom, ali je jako teško to tehnički izvesti. Jeste izazov, moramo svi da budemo raspoloženi u tom trenutku, da u istom trenutku svi damo svoj maksimum i to je onako dosta teže, ali kad se desi, onda je to to, jer zaista preneseš pravi trenutak, pravu energiju i iskrenu emociju tog benda. Recimo, savremena muzika sa dosta editovanja radi se za dosta studijskih muzičara. Pričamo o kvalitetu, ne pričamo uopšte o ekstremima koje neću ni da komentarišem, to nema nikakve veze sa muzikom. Pričamo o savremenom izvođenju rok i pop muzike u širem kontekstu i to sve iz ličnog iskustva. Sve to snimanje koje kreće, prvo snimi bubnjar, pa ima metronom, to su već strašno otuđujuće stvari. Čovek mora da svira po svom impulsu i ne očekuje se od nas da budemo roboti. Naravno da težiš ka tome da budeš što precizniji, ali nije ideja da budeš precizan do kraja, a izgubiš sve ostale komponente svog sviranja. Tako da, tu nastaje problem, u startu je, znači, pogrešno, to je ono − sindrom prve cigle u psihologiji. Prva stvar je loše postavljena, prva cigla, a onda je posle sve zajedno vrlo neprirodno. To jeste dobro za neku elektronsku muziku, za neku muziku sa manje duha, ali ja mislim da sva izvorna muzika koja ima sol u sebi mora da ima zajedničku energiju.

Kako su ljudi reagovali na novi album? Kakvi su Vaši utisci?

Vladan: Mi smo tu malo pratili trendove u svetu, a to je da ide singl po singl, jer smo prošli album izdali kao album sa deset novih pesama i bukvalno tri pesme koje su se pojavile kao singlovi zaživele su. Neke pesme bukvalno umru, jer se sve brzo konzumira i to je sve već bajato ljudima posle godinu dana i onda se ti ubiješ radeći na nekom konceptu i na kraju se to završi sa dva ili tri singla. Već taj treći singl gleda se kao − o, pa to je bilo odavno, tako da faktički gleda se prva pesma koja je izašla, eventualno druga, treća je već bajata. Tako da smo krenuli bili sa singlovima, a album je izašao kada smo imali već šest ili sedam urađenih spotova, ali svakako da je on celina. Mi smo većinu tih stvari već imali gotove, ali smo ih sukcesivno izdavali. To je što se tiče samog izslaska albuma. Znači, nije on bio nešto preterano nov, on je samo sublimirao sve te pesme. Ono što mi je drago za taj album je to što je sniman tako kako jeste i što je izašao na vinilu prvi put. I ono što je bitno je da ljudi reaguju jako dobro na taj album. Kritike su sve bile pozitivne. Sad smo već i toliko matori da i ne smeju da napišu verovatno nešto loše (smeh). Mi smo svakako veoma zadovoljni albumom, čak mnogima je ovo omiljeni album. Mislim da je ovo Oliverov omiljeni, meni je među našim najboljim albumima. 

vlada.jpg

Vladan Rajović u razgovoru za SDL; Foto: Nenad Krstić 

Da li privatno slušate KKN?

Vladan: Svaki dan imam neki kontakt sa bendom. Ili radimo spot, ili imamo probu, snimanje, koncert, tako da desi mi se... Recimo, prošle godine smo obeležavali deset godina od izdanja albuma Deveti život, onda sam slušao da bih se podsetio jer smo svirali ceo album, opet sam morao da preslušavam, jer dosta pesama sa tog albuma nismo svirali godinama i onda te skroz ubaci u to vreme, totalno se vratiš. Sledeće godine je 30 godina benda i mi ćemo ponovo snimati neke pesme, dvadesetak pesama, izdaćemo dupli album. Svi sviramo odjednom i hoćemo baš da prikažemo zvuk benda kakav je sada, jer se mnogo toga promenilo. Tako da, opet ćemo imati priliku za neko analiziranje proteklog dela karijere.

Da li uspevate da predvidite koje će pesme biti najuspešnije?

Vladan: Tu vrlo često omašimo, nismo baš u tome vešti, ali dobro, do naših fanova dolazi sve, mislim da oni manje-više znaju kompletnu diskografiju benda, prate sve i stalno ima ono − zašto ne svirate ovo?, pa iskopaju neku pesmu.

Koju knjigu biste preporučili našim čitaocima?

Vladan: Skoro sam otkrio Vladimira Pištala, odličan je pisac. Manje-više sam pri kraju njegovog opusa. Sad sam čitao Milenijum u Beogradu, za mlađu generaciju koja želi da sazna o toj dekadi koja je bila takva kakva jeste, ali iz pera nekog čoveka neutralnog, urbanog, u najboljem smislu te reči, iskrenog, da treba da pročita tu knjigu. Tu će u principu da oseti kako se osećao neki mlad čovek u velikom gradu u vreme najgore za ovu državnu nesreću.

Koja je Vaša poruka mladim muzičarima?

Vladan: Da prate svoje srce, nema tu šta drugo. Takođe, da rade na instrumentu, da probaju da budu najbolji što mogu, da rade ono što zaista vole i da idu tim putem, jer sve drugo na kraju dođe na naplatu i svaki fejk se vrati kao bumerang. Pričam iz iskustva kolega muzičara koji su probali da prave neke kompromise, to ne ide na dobro. Muzika je vrlo osetljiva i pipava stvar i to je igranje sa dušom. Nema šale sa tim. Ja sam se, recimo, kao klinac dosta bavio sportom, ali sve vreme sam znao da neću biti sportista. Kad sam uzeo instrument, znao sam da je to moj život. Moram da napravim digresiju. Moja ćerkica je htela da upiše muzičku školu i poslali smo je na prijemni bez ikakve pripreme. Ona je primljena kao prva, izuzetan talenat, sve. Međutim, posle godinu dana ja sam video da se ona muči, da tu nema vatre i onda smo je ispisali. Jednostavno, ako ne izlazi to iz vas, ako nije iz srca, nema potrebe za tim. 

Ključne reči: Kanda Kodža Nebojša , nastup , feedback , intervju , Oliver Nektarijević , zabava i muzika , vladan rajović , muzika , zabava , klub ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.