Prijava

Detaljna pretraga

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Muzika

Dan muzičkog pravca koji je više od muzike

Mila Stanojević 30.4.2020. Komentari

Dzež nije samo muzika, džez je način života, razmišljanja, rekla je jednom prilikom Nina Simon. Danas se stoga jedan način života slavi u 196 zemalja širom sveta. Međunarodni dan džeza obeležava se svakog 30. aprila od 2011. godine, kada je na 36. konferenciji održanoj u Parizu UNESCO zvanično proglasio poslednji dan aprila za internacionalni dan ovog muzičkog pravca.  

Foto: www.liveabout.com

Ideja da se ustanovi Svetski dan džeza potekla je od džez pijaniste i ambasadora UNESCO-a Herbija Henkoka, kao i njegovog Instituta za džez. Prema njegovim rečima, na ovaj dan džez se slavi, uči i izvodi širom sveta 24 sata dnevno. Obeležava se kroz koncerte, edukativne radionice, izložbe, nastupe velikih džez ikona i okupljanja svih onih koje ova muzika spaja, i to u različitim gradovima širom sveta. Zbog panedmije virusa korone, današnji dan obeležiće se onlajn. 

Organizatori niškog džez festivala Nišvil, koji će se ove godine održati po 26. put ukoliko situacija to bude dozvoljavala, najavili su da će i ove godine tradicionalno obeležiti ovaj dan, ali ovoga puta skromnije. U velikoj sobi sa instrumentima Nišvill Džez Muzeja biće izveden mini koncert sastava JAIN Nišville Jazz Band, koji će moći da se prati uživo putem prenosa na zvaničnom sajtu Festivala, tj. na linku Nišville televizije.

Džez je muzika sa dugom tradicijom i slojevitim korenima. Nastala je u Nju Orleansu u periodu od 1890. do 1910. godine. Džez je prvenstveno predstavljao narodnu muziku porobljenog crnačkog naroda u Americi, a sada je upisan u muzičku istoriju kao nešto više od muzike − kao umetnost, osnova za razvijanje nekih drugih pravaca i muzika čija je ekspanzija u tesnoj vezi sa borbom za ljudska prava, integritet i dostojanstvo. Nju Orleans je grad koji se nalazi na ušću reke Misisipi u Meksičkom zalivu, te je zbog svog povoljnog geografskog položaja bio jedna od najvećih luka u koju su uplovljavali brodovi sa ljudskim tovarom, odnosno porobljenim afričkim narodom. Iz Afrike je dovedeno jedanaest miliona ljudi koji su sa sobom, iz svoje domovine u ropstvo, doneli blago: kulturu i tradiciju. Poreklo i samo značenje reči džez ostaje nepoznato, ali se pretpostavlja da je u pitanju bio vulgarizam. 

jazz

Foto: denar.mk

Jedna od teorija koja se vezuje za početke džeza je i ta da je nastao kao mešavina nekoliko stilova muzike, odnosno muzike dvaju naroda. Kreoli, koji su prvobitno poticali sa zapadnoindijskih ostrva, živeli su pod španskom i francuskom vladavinom u Luizijani, a postali su slobodni građani kupovinom Luizijane 1803. godine. Govorili su španski i francuski i živeli su u visokim krugovima u francuskom delu Nju Orleansa. Bili su ponosni svojim formalnim poznavanjem zapadnoevropske muzike i njihovim socijalnim i kulturnim vrednostima koje su ih klasifikovale u višu klasu. Njihova muzika se fokusirala na sviranje po notama i tačnom izvođenju, te su nastupali u operi i sastavima u dvoranama. Na zapadnoj strani Nju Orleansa živeli su siromašni američki crnci. Njihova muzika se bazirala na jednostavnim melodijama i kompleksnim unakrsnim ritmovima, kombinovanim sa nerazgovetnim izgovorom, vibratom, sinkopiranim ritmovima i bluz notama. Pesme koje su pevali bile su najvećim delom duhovne ili su pevane kako bi prošlo vreme tegoba i teškog rada. Pesme su zapravo bile podsticajne jer se činilo da radnici rade efikasnije uz umirujuće efekte muzike. Njihovu muziku karakterisali su u većoj meri pamćenje i improvizacija nego formalno vežbanje. Segregacija od strane zakona bila je u dejstvu u Nju Orleansu, te je 1894. viša klasa Kreola bila primorana da živi na zapadnoj strani sa siromašnim, neobrazovanim američkim crncima. Mešavina dva stila muzike i dve kulture sudarila se i dovela do početka džeza.

Džez se menjao i nove forme su se često razvijale. Između 1890. i 1900. godine u modi su bili regtajm i bluz. Kada se pojavio radio, desila se i nova revolucija džeza. Tada je titulu kraljice bluza nosila pevačica Besi Smit, koja je imala veliki uticaj na nove generacije. Muzika se širila na sever i zapad preko putnika migranata i ploča. Posle 1929. godine poznate kao Velika depresija, jedan od načina borbe protiv rasizma bio je upravo džez. Zato se i smatra da je džez nešto više od muzike, jer je ujedinio i ljude u borbi protiv rasizma i dao snagu borbi za ljudska prava. Tokom rata u Vijetnamu 1960. godine, džez postaje glas borbe za ljudska prava i ujedno glas Amerikanaca koji su bili protiv rata. Šezdesete godine donele su stalnu borbu za ljudska prava, što je rezultiralo razvojem novih stilova džeza. Tako se pojavljuju slobodan džez, avangardni džez i džez fuzija, koji dolazi uporedo sa pojavom električnih instrumenata. 

Prva ploča na kojoj je ikada snimljen džez nastala je 1917. godine. Kompozicija po imenu LiveryStableBlues benda The Original Dixieland Jass Band (ODJB) prvi je džez singl koji je ikada izdat. Tema džeza je uvek aktuelna i nejasna. Neki će reći da ga ne vole jer služi kao pozadinska muzika, ali danas nam je ostalo malo muzičkih žanrova koji su istovremeno i nauka, i umetnost, i zanat, i zabava.

 

Izvorikultivisise.rsjazzprofil.blogspot.comunesco.org

džez,svetski dan džeza,muzika,nisville,istorija dzeza,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.