Muzika kao lek

Tamara Radovanović 2018.
Komentari

Muzika je umetnost stvaranja uređenih odnosa između tonova i ima tri osnovna elementa: melodiju, ritam i harmoniju. Gotovo da nema osobe koja, slušajući muziku, nije iskusila jake telesne doživljaje, kao što su žmarci niz kičmu, naježenost, suze, treperenje u stomaku ili smeh. Uticaj muzike na ljudski organizam može biti veoma snažan. 

Foto: www.richmondooh.org.uk

Naučnici smatraju da je muzika nastala tako što je čovek počeo da ispušta nizove glasova pokušavajući da privuče suprotan pol, ali i kako bi imitirao zvukove iz prirode. Uticaj ove umetnosti na ljudska osećanja poznat je od davnina. U 17. veku, istraživanjima se došlo do zaključka da muzika i ples u velikoj meri pomažu kod različitih oblika duševnih poremećaja. Istraživanjem uticaja koji muzika ima na ljudsko telo bavi se grana medicine pod nazivom muzikoterapija. Danas postoji veliki broj žanrova i podžanrova, a lekovita svojstva pronađena su do sada u klasičnoj, instrumentalnoj, lendskejp, džez, pop, rok i narodnoj muzici. Ključ je u ritmu — ukoliko je ritam brži, ubrzaće se i disanje i otkucaji srca, dok će lagana muzika ujednačenog ritma delovati umirujuće.

Sviranje i slušanje muzike povećava verbalnu inteligenciju i ubrzava oporavak nakon bolesti, a balade mogu delovati kao terapija za loše raspoloženje. Stručnjaci preporučuju dnevnu dozu koja iznosi dva puta po 12 minuta. Takođe, muzika podstiče lučenje dopamina koji snižava krvni pritisak i usporava rad srca. Tužne pesme dovode do katarze i podstiču na suočavanje s tugom. Zbog toga je terapija tužnom muzikom odlična pomoć nakon traumatičnih iskustava. Ljudi neretko posežu za određenim pesmama kako bi se identifikovali sa nekim ko je prošao kroz slično iskustvo kao oni, pa su one uobičajeno utočište usled ljubavnih i drugih teskoba. Glas koji peva obuhvata bogatiji spektar frekvencija nego glas koji govori i zato vrši snažniji uticaj. 

Ways Music Benefits Your Brain

Foto: www.lifeadvancer.com

Simptomi dijabetesa i epilepsije takođe se mogu smanjiti zahvaljujući ovoj umetnosti. Muzika uključuje sva čula i stvara bolju usklađenost i povezanost rada leve i desne hemisfere mozga. U okviru brojnih istraživanja dokazano je i da su učenje i pamćenje znatno efektniji uz tihu muziku u pozadini. Osim toga, u određenim evropskim zemljama je u apotekama moguće naći kasete i CD-ove sa delima klasične muzike i zvukovima hujanja vetra ili udaranja talasa. Čak i veoma mala deca reaguju na muziku, jer ne moraju voljno da odlučuju — ona sama dopire do uma. Reči možda deci ne znače ništa, ali je senzorni nivo otvoren za melodiju. Melodija može sprečiti ili ublažiti depresiju, anksioznost, kao i bolove. Muzika se primenjuje i u terapiji pacijenata sa demencijom, jer može pomoći da se prizovu uspomene i da se tako vrate sećanja. Muzikoterapija svoje mesto pronalazi i u procesu lečenja pacijenata sa malignim bolestima, a zabeleženo je i smanjenje mučnine i povraćanja kod pacijenata.izloženih radioterapiji i hemoterapiji. 

Izvori: psihoverzum.com, zenasamja.me, riznicasrpska.net, psihologijaonline.com.

Ključne reči: zdravlje , muzika , lek , pesme , psihologija ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.