Šta je makrobiotička ishrana?

Tamara Radovanović 2017.
Komentari

Makrobiotika predstavlja jednu od škola zdrave ishrane sa detaljno razrađenim sistemom izbora namirnica i njihove pripreme. Makrobiotička ishrana podrazumeva konzumiranje različitih vrsta integralnih žitarica i mahunarki, povrća, koštunjavih plodova i voća. Takođe, insistira se na izbegavanju prejedanja i temeljnom žvakanju hrane pre gutanja. Što se hrane životinjskog porekla tiče, u makrobiotici se preporučuje izbegavanje mesa, a favorizuje se konzumiranje ribe.

www.model4greenliving.com

Termin makrobiotika vodi poreklo od grčkih reči macro (veliki) i biotokos (život). Herodot, Aristotel, Galen i drugi antički pisci koristili su reč makrobiotika da bi opisali način života koji preko ishrane vodi ka zdravlju i dugovečnosti, a utemeljivač filozofije moderne makrobiotike je Japanac Žorž Osava. Pored posebnog režima ishrane, makrobiotika podrazumeva filozofiju, način i stil života, odnosno shvatanje sveta i događaja u njemu kao večite interakcije dve suprotne sile, nazvane jin i jang, a makrobiotička ishrana samo je jedan aspekt tog širokog pojma. Osnova makrobiotičke kuhinje je kombinacija slatkog, kiselog, gorkog, slanog i oporog ukusa. Poenta je da se za kuvanje biraju prirodni sastojci i da se od njih prave zdrava, izbalansirana jela. Ključ zdrave ishrane je raznovrsnost, te bi trebalo da ishrana bude bazirana na pripremi integralnih žitarica, svežeg povrća i mahunarki, dok se ostale namirnice uzimaju kao dodatak, u manjim količinama (voće, orašasti plodovi, semenke, riba). Makrobiotika skreće posebnu pažnju na dobro žvakanje hrane i na navikavanje da jedemo tek tada kada osetimo glad. Osim toga, insistira se na izbegavanju namirnica životinjskog porekla

U makrobiotičkoj ishrani preovladavaju zdrava ulja, mnogo složenih ugljenih hidrata i biljnih vlakana iz povrća i voća, pa se kao takva smatra pogodnom za prevenciju i tretman probavnih, srčanih i malignih oboljenja. Takođe, stručnjaci su saglasni da pomaže u prevenciji astme i gihta, ali i psihičkih poremećaja, poput paranoje. Riba i morski plodovi, kao neke od osnovnih namirnica ovog načina ishrane, obezbeđuju organizmu dovoljne količine vitamina B12, koji je neophodan za pravilan razvoj eritrocita i nervnih ćelija. Proteini i sve esencijalne amino-kiseline u organizam se umesto putem mesa unose raznovrsnom kombinacijom ribe, različitih mahunarki, sojinih proizvoda i povrća. Za zaslađivanje jela koriste se složeniji šećeri, koji se postepeno apsorbuju iz hrane u krvotok, poput ječmenog i pirinčanog slada, pa je makrobiotički pristup odlična prevencija za dijabetes. Pošto se insistira na tome da se hrana konzumira tek kada se zaista oseti glad, sprečavanje gojaznosti je još jedan od pozitivnih efekata makrobiotičke ishrane. 

Izvori: zdravahrana.com, biospajz.rs, stetoskop.com, dijetaplus.com.

 

Ključne reči: makrobiotička ishrana , gojaznost , dijabetes , prevencija ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.