Održano predavanje o dijabetesu i zdravoj ishrani
Prof. dr Maja Nikolić kazala je da dijabetes utiče na raspoloženje pacijenata, radne sposobnosti, efikasnost na studijama i na kvalitet života uopšte. Plan ishrane pacijenata mora da obuhvata raznovrsnu hranu i da se ograniči unos masti, slatkiša i ugljenih hidrata, a fizička aktivnost je od presudne važnosti i oboleli bi trebalo da što više šetaju, plivaju, voze bicikle i slično, rekla je. Prisutnima su simbolično podeljene jabuke, kao i promotivni materijal. Dr Vojislav Ćirić je rekao da ako neko ima šećernu bolest mora da prati četiri stvari, a to su nivo glukoze pre obroka, posle obroka, dva sata nakon obroka i prosek tri meseca unazad. Prema njegovim rečima, vrednosti šećera u krvi moraju da se redovno prate, a uz redovno kontrolisanje, ispravan način ishrane i fizičku aktivnost, osobe obolele od ove bolesti poboljšavaju kvalitet svog života.
Foto: Marko Mitić
Predavači su ukazali i na to da je dijabetes hronično stanje koje nastaje kada pankreas, organ koji je deo probavnog sistema, više ne proizvodi dovoljno insulina, hormona koji pomaže u regulisanju nivoa šećera u krvi. Komplikacije sa hormonom mogu dovesti do različitih oblika dijabetesa, koji su sada na nivou epidemije širom sveta. Postoje dva tipa dijabetesa. Kod prvog tipa organizam ne proizvodi insulin, a kod drugog organizam proizvodi insulin, ali u nedovoljnoj količini, ili ćelije ne reaguju na njega. Faktori rizika za drugi tip dijabetesa su starost preko 45 godina, gojaznost, dijabetes u porodici, nedovoljna fizička aktivnost i visok krvni pritisak. Mogući simptomi su umor, glad, žeđ, zamagljen vid, osećaj trnjenja i peckanja, iznenadno mršavljenje, učestalo mokrenje i rane koje teško zarastaju.
Dijabetes je jedna od najzastupljenijih bolesti u svetu. Više od 425 miliona odraslih živi sa ovom bolešću, a u 2017. godini je umrlo više od četiri miliona ljudi.
