Koliko je kafa zaista štetna?

Ines Mistakidis 2017.
Komentari

Kafa (arapski: kahva) je napitak sa prepoznatljivom aromom i ukusom, koji se priprema kuvanjem prženih semenki biljke kafe. U većim količinama kafa može dovesti do anksioznosti, lupanja i preskakanja srca i nesanice. Međutim, ukoliko se konzumira u umerenim količinama, ona može sprečiti nastanak brojnih oboljenja.

www.telegraph.co.uk

Šoljica kafe neizostavan je deo jutarnjih rituala mnogih ljudi. Postoji dosta legendi o tome ko je i kako pronašao kafu. Ono što se sa sigurnošću može tvrditi jeste da se kafa prvobitno konzumirala u islamskom svetu. Turski vojnici su doneli kafu u Beč, pa je tako Beč prvi evropski grad u koji je ona dospela. Tamo su je ispijali uz šećer i mleko. Pojedina istraživanja iz 2017. godine pokazala su da se širom sveta u toku jednog dana popije 2.2 milijardi šoljica kafe. Ljudi sebe masovno nazivaju kofeinskim zavisnicima, a nisu ništa ređi ni oni koji tvrde da u toku jednog dana popiju i preko pet šoljica. Sredinom 18. veka se verovalo da kafa nije piće koje bi žene trebalo da konzumiraju, jer ih čini sterilnim. Dve vrste koje se najčešće uzgajaju i koje imaju najveću potražnju su arabika i robusta. Postoji više načina pripremanja, a među najpoznatijim su turska kafa, filter kafa, espreso, instant kafa, irska kafa i kapućino. Dok neki stručnjaci smatraju da ima brojne štetne efekte, drugi govore o lekovitim, pa čak i preventivnim dejstvima kafe.

Kafa sadrži veliki broj antioksidanata koji smanjuju rizik za pojavu mnogih bolesti. Dve šoljice dnevno umanjuju rizik od pojave raka jetre. Kafa u sebi sadrži znatnu količinu kofeina (od 30 do 300 miligrama). Kofein se ponaša kao stimulant, jer u mozgu blokira adenozin i tako pospešuje lučenje dopamina, poboljšava rad mozga, smanjuje umor i poboljšava raspoloženje. Takođe, kofein ubrzava metabolizam za 3-11 odsto. Međutim, ovi efekti su kratkotrajni i moguće je razviti toleranciju. Istraživanja su pokazala i da konzumenti kafe imaju do 65 odsto manju šansu da u starosti obole od Alchajmerove bolesti. Osim toga, kofein preventivno deluje na nastanak dijabetesa, a manja je verovatnoća i da će konzumenti kafe oboleti od depresije. Ipak, treba voditi računa kada je reč o ovom napitku. Uglavnom se opasnosti vezuju za količinu unosa, tako da bi se trebalo ograničiti na tri šoljice dnevno. Ni ovo nije univerzalno pravilo, jer je svaki organizam drugačiji, te pojedini ljudi ne mogu da podnesu više od jedne šoljice dnevno. Razlog za to je ubrzan rad srca koji prouzrokuje kafa, a u nekim slučajevima i anksioznost.

Izvori: southampton.ac.uk, healthline.comcamo.ch.

Ključne reči: kafa , kofein , zdravlje , metabolizam ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.