Dobrovoljno davanje krvi korisno i za davaoce

Tamara Radovanović 2020.
Komentari

Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi obeležava se 14. juna svake godine. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je obeležavanje ovog dana 2005. godine, a 14. jun odabran je kao datum jer je tada rođen austrijski biolog i lekar Karl Landštajner, koji je zaslužan za otkriće krvnih grupa kod čoveka. Svakome može zatrebati krv. Uzrok može biti ozbiljna bolest ili nesreća. Zbog toga odgovornost i spremnost za spasavanje ljudskih života od ogromnog su značaja.

Foto: www.indianexpress.com

Širom sveta organizuju se različite manifestacije sa ciljem da se podigne svest o važnosti uloge transfuzije krvi u spasavanju života i unapređenju zdravlja ljudi, kao i da se apeluje na ljude da redovno daju krv kako bi se sprečile nestašice, koje su naročito česte u zemljama u razvoju. Svrha obeležavanja Svetskog dana dobrovoljnih davalaca krvi jeste i zahvalnost dobrovoljnim davaocima. Tema ovogodišnje kampanje SZO jeste Bezbedna krv spasava živote i propraćena je sloganom Daj krv i učini svet zdravijim mestom, a cilj je da se naglasi važnost uloge pojedinca u ukupnom zdravlju i blagostanju zajednice. 

Sam postupak dobrovoljnog davanja krvi, sa svim medicinskim i administrativnim procedurama, traje oko 30 minuta. Najpre se popunjava upitnik za davaoce, obavlja se registracija, određuje se nivo hemoglobina u krvi i sprovodi se lekarski pregled, nakon čega će lekar odrediti da li osoba tog dana može dati krv. Krv se daje iz vene na pregibu lakta, a odvajanjem eritrocita, trombocita i krvne plazme iz uzorka, postiže se korist za najmanje jednu osobu koja će neke od tih produkata primiti. Najčešće se pak korist postiže za tri i više osoba. Nakon kraćeg odmora (od deset do 15 minuta), davalac se može vratiti svojim redovnim aktivnostima. Organizam nadoknađuje izgubljenu tečnost za oko 36 sati, a broj crvenih krvnih ćelija vraća se u normalu za 21 dan. 

Blood DonationsFoto: www.westernhospital.lk

Muškarci mogu davati krv na svaka tri, a žene na svaka četiri meseca. Važno je da je osoba zdrava i stara između 18 i 65 godina. Razlozi odbijanja potencijalnih davalaca mogu biti određena hronična oboljenja, trenutna hipotentija ili hipertenzija, uzimanje određenih lekova, posedovanje tetovaže ili pirsinga, trudnoća, menstruacija i drugo. Davanje krvi je potpuno bezbedno, jer količina date krvi predstavlja samo oko deset odsto od ukupne rezerve. Veoma retko mogu se javiti osećaj slabosti i modrice. Jedna od najčešćih zabluda u vezi sa dobrovoljnim davanjem krvi jeste da ono stvara zavisnost. To nije tačno, a populaciju redovnih davalaca formira isključivo osećaj zadovoljstva zbog korisnosti društvu.

Dobrovoljno davanje krvi je, osim bolesnika koji primaju transfuziju, korisno i za davaoce. Osim samog osećaja zadovoljstva, kostna srž se stimuliše da proizvodi nove, mlade krvne ćelije, poboljšava se cirkulacija i smanjuje se rizik od infarkta miokarda kod muškaraca koji daju krv od dva do tri puta godišnje, kao i kod žena u menopauzi.

Sve neophodne informacije o dobrovoljnom davanju krvi dostupne su na sajtu Zavoda za transfuziju krvi Niš, kao i na sajtu Instituta za transfuziju krvi Srbije.

Ključne reči: zdravlje , Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi , krv , davaoci krvi , Humanost , medicina , društvo , szo ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.