Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Zdravlje

Da li su ishrana i mentalno zdravlje povezani?

Anđela Jeremić 20.11.2020. Komentari

Oduvek se veruje da hrana dosta utiče na naše zdravlje, što je zapravo i dokazano. Dobrom ishranom dolazimo do boljeg varenja, boljeg vida, smanjenja rizika od dobitka raznih bolesti, ali isto tako, hrana utiče i na naše psihičko stanje. 

Foto: richmondooh.org.uk

Konzumiranje hrane uključuje zadovoljavanje osnovne potrebe gladi, pa se često dešava da ljudi ne istražuju dovoljno o namirnicama koje unose u svoj organizam. Koliko god da se pridržavamo zdravih pravila u ishrani, ne može se reći da se izbor hrane ne menja pod uticajem drugih okolnosti. Na primer, na izbor hrane dosta utiču vlastite emocije, kao i na količinu i učestalost obroka. Mnogobrojna istraživanja su pokazala da se ishrana kod ljudi menja u skladu sa njihovim emocionalnim stanjem (anksioznost, bes, radost, depresija, tuga, sreća i druge emocije). Ponekad raspoloženje utiče na izbor namirnica, a mnogo češće, upravo hrana utiče na naše raspoloženje. Takođe, prema istraživanju, pokazalo se da naš organizam konzumira više hrane ukoliko nam je dosadno. Ukoliko smo izloženi stalnom stresu, naš organizam nam može pokazati posledice kroz gubitak ili dobitak telesne težine, što zapravo potvrđuje činjenicu da je naše telo dokaz onoga kako se mi osećamo iznutra. 

Kada spominjemo raspoloženje, nivo šećera u krvi može da izazove poremećaje. Nizak nivo šećera može da izazove nervozu, dok nagli rast šećera doprinosi većoj energiji organizma sve dok ne opadne, kada se u telu stvori neka vrsta depresije. Zbog toga je bitno koristiti namirnice koje imaju malo veštačkog šećera u kombinaciji sa proteinima, mastima i vlaknima. Čokolada je neizostavni deo u procesu poboljšanja raspoloženja, zbog sadržaja seratonina, odnosno hormona sreće, ali namirnice kao što su spanać, semenke, avokado i ćuretina sadrže iste neurotransmitere u sebi. Pored šećera, manjak vitamina je još jedan od problema. Vitamin B, omega 3 masne kiseline, magnezijum i folna kiselina su veoma važni za izbalansirani um. Ukoliko vašem organizmu nedostaju, može doći do osećaja umora i razdražljivosti, pa je upravo zbog toga bitno da se svakodnevno unosi voće i povrće u organizam. Vitamin B smanjuje depresiju, promene raspoloženja i demenciju. Omega 3 masne kiseline poboljšavalju pamćenje i razmišljanje. Cink pomaže u kontroli stresa, a u borbi protiv anksioznosti pomaže i fermentisana hrana kao što je kupus, kefir ili jogurt sa žitaricama.

Nedavni rezultati velike evropske studije pokazuju da je idealan, i za fizičko i za mentalno zdravlje, mediteranski način ishrane. Ključ je izabrati ishranu sa puno vitamina, minerala i hranljivih materija, a što manje kalorija. Hrana je ključni faktor za celokupni razvoj. Ne zaboravite, mi smo onakvi kakvu hranu jedemo!

Izvori: Tudor, E. (2019). Odnos depresivnosti, anksioznosti i konzumacije hrane (Završni rad), edukacija.rswww.bbc.com.

zdravlje,ishrana,mentalno zdravlje,emocije,vitamini,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.