Kako sprečiti nastanak gojaznosti?

Tamara Radovanović 2017.
Komentari

Gojaznost (lat. obesitas) je hronična bolest koja se ispoljava povećanjem telesne mase usled prekomernog nakupljanja masti u organizmu. Može dovesti do nastanka dijabetesa, neplodnosti, depresije i drugih poremećaja i oboljenja. Kako bi se sprečio nastanak gojaznosti, treba ograničiti konzumiranje belog brašna, gaziranih sokova, suhomesnatih proizvoda i sl.

www.eatthis.com

Svako povećanje telesne mase za deset odsto i više od idealne označava se kao gojaznost. Procenat masnog tkiva raste kada se u organizam unese više kalorija nego što se potroši. Istraživanja pokazuju da je učestalost ovog oboljenja u svetu više nego udvostručena od 1980. godine. Za nastanak gojaznosti glavni krivci jesu način ishrane sa velikim unosom masti i šećera industrijskog tipa, kao i nedostatak fizičke aktivnosti. Postoje i genetske predispozicije za nastanak gojaznosti, ali ona nikada ne nastaje bez prekomernog unosa hrane. U 21. veku, najčešći uzrok je višesatno sedenje ispred računara, tableta i televizora u kombinaciji sa brzom hranom. Gojaznost je najčešće veoma očigledna, sa evidentnim prisustvom naslaga masti na pojedinim delovima tela. Mogu se javiti i dodatne komplikacije kao što su povišeni krvni pritisak, dijabetes, neplodnost, arterioskleroza, depresija, šlog, zapaljenje žučne kese, masna jetra, prevremeni pubertet, proširene vene, itd. Takođe, maligne promene prostate, pluća i debelog creva češće se javljaju kod gojaznih osoba nego kod osoba sa normalnom telesnom masom.

Lečenje ove bolesti je složen i dug proces koji sprovodi nutricionista uz saradnju sa okruženjem gojazne osobe. Pošto se znatno moraju menjati životne navike, potreban je i pristup psihologa. Upotrebljavaju se i određeni lekovi koji deluju tako što smanjuju apetit ili utiču na metabolizam. Kod prekomerne gojaznosti i pojave udruženih komplikacija pristupa se i hirurškom lečenju. Što se tiče prevencije, najbolje je na vreme izbaciti hranu koja smeta organizmu i koja nije korisna. Tu spadaju lisnata testa iz pekare, belo brašno, grickalice, gazirani sokovi, suhomesnati proizvodi, pržena i pohovana hrana. Treba izbegavati i proizvode koji sadrže veliku količinu veštačkih zaslađivača i aroma. Alkoholom, a naročito pivom, unese se obilje kalorija koje se pretvaraju u masti. Takođe, iako mnogi uživaju u konzumiranju mlečnih dodataka za kafu, važno je znati da su oni prepuni trans-masti, pa kafa sa dodacima sadrži 300 ili više kalorija, dok obična kafa sadrži samo pet. Povećanju telesne mase znatno doprinosi i jako brzo konzumiranje hrane. Najznačajnija mera prevencije i lečenja je fizička aktivnost, tačnije aerobne vežbe kao što su trčanje, šetnja, plivanje i vožnja bicikla.

Izvori:  danas.rs, simptomi.rsyumama.combastabalkana.com.

Ključne reči: gojaznost , telesna masa , brza hrana , masti ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.