Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Zdravlje

Kako (ne)spavanje utiče na nas?

Anđela Jeremić 18.12.2020. Komentari

San je presudan za naše fizičko i mentalno zdravlje. Tokom poslednjih nekoliko decenija, kvalitet i količina spavanja su opali, a ljudi često zanemaruju važnost sna zbog brzog načina života i previše obaveza.

Foto: www.spd.org.sg

Spavanje je važan deo svakodnevne rutine svakog od nas. Kvalitetan san je podjednako važan kao voda i hrana. Bez spavanja organizam ne može funkcionisati normalno i održavati moždane funkcije. Koncentracija opada, a reakcija na životne situacije je usporena. Ono utiče na ceo sistem organizma – od mozga, srca i pluća, pa do imunološke funkcije, raspoloženja, otpornosti na bolest. Istraživanja pokazuju da hronični nedostatak sna ili san lošeg kvaliteta povećava rizik od poremećaja, uključujući visok krvni pritisak, kardiovaskularne bolesti, dijabetes, depresiju. 

Preporučen vremenski raspored spavanja se razlikuje po godinama. Tako je bebama i deci u razvoju potrebno do 14 sati dnevno, tinejdžerima 10 sati, a punoletnim i starijim osoba je u proseku potrebno od 7 do 9 sati sna. Međutim, ovim rasporedom se ne vodimo uvek. Ukoliko stalno gubite sate sna i spavate manje nego što bi trebalo, može se pojaviti hronični problem. Dolazi do nesanice, insomnije, isprekidanog spavanja i sličnih problema. Pored rasporeda, postoje i faze spavanja, a to su ne-REM i REM faza. Ne-REM faza se sastoji od prelaska u stanje spavanja koje traje pet minuta i i dalje je polusvesno stanje, laganog sna koji traje od 10 do 25 minuta i predstavlja pravi san posle čega sledi dubok san. U REM fazi se pojavljuju snovi i ona nastupa 70 do 90 minuta od spavanja. Ukoliko zapostavimo raspored spavanja, naš organizam može dosta da se promeni, što će se postepeno pokazivati.  Naš mozak se tokom sna čisti od toksina i nepotrebnih materija stvorenih u toku perioda budnog stanja, što znači da mu je potrebno vreme tokom spavanja. Usled nedovoljno sna javlja se manjak koncentracije, refleksi su slabiji, i utiče da sistem koordinacije, smanjenjena je mogućnost pamćenja.

Foto: pixabay.com

Organizam je umoran i nema dovoljno energije da isprati sve obaveze. Često dolazi do neraspoloženja, razdražljivosti, ali i nervoze i stresa. Umor od nespavanja pojačava rad hormona kortizola, što ima za posledicu pojačan i ubrzan rad srca i pojavu povišenog krvnog pritiska. Isto kao i našem mozgu, i našem imunom sistemu treba vremena da se obnavlja i kada se ne obezbedi on slabi. Dolazi do smanjenog broja T-ćelija, belnih krvnih zrnaca koji su u organizmu zaduženi za borbu sa izazivačima bolesti. Zbog pada imuniteta, osetljiviji smo i dolazimo u kontakt i sa običnim virusom prehlade, a organizam se teže bori. Smanjeno je lučenje leptina, hormona koji je odgovaran za smanjenje apetita, a hormon grelin izaziva glad i lišavanjem sna utičemo na povećanje njegovog lučenja, dok se metabolizam usporava. Tokom spavanja, tačnije dubokog sna, organizam luči hormon rasta HGH, koji služi i za obnavljanje i osveženje ćelija, kao i za produkciju kolagena. Manjkom sna dolazi se do utistka starenja i ne tako svežeg izgleda. San je prirodni botoks i pomaže da izgledamo lepše. Jedan od znakova su i plavi ili crni krugovi ispod očiju, odnosno podočnjaci, koji čine da naša koža i lice deluju umorno i starije. 

Mišljenje da je spavanje gubljenje vremena nema svrhu kada znamo koliko je ono važno da bi normalno i zdravo funkcionisali. Pre nego što rešite da prekršite raspored kvalitetnog spavanja, setite se kako će vam sledeći dan izgledati. Živimo brzim tempom, ali više obaveza možemo srediti ukoliko smo odmorni i naspavani.

Izvoripsihocentrala.comintertim.netvitapur.rs

zdravlje,spavanje,san,organizam,mozak,pamćenje,metabolizam,starenje,REMfaza,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.