Prijava

[SDL] Studentski Dnevni List

Pretraga

Zdravlje

Tehnike disanja – čemu služe?

Anđela Jeremić 28.8.2021. Komentari

Disanje je složen proces koji se neprekidno odvija. Ono što je za mnoge iznenađujuće je to što postoji pravilan i nepravilan način disanja. Pored toga, postoje brojne tehnike disanja koje pomažu u različitim situacijama. 

Foto: unsplash.com

Disanje spada u prirodan proces. Plitki i kratki uzdasi i izdasi su pogrešni, jer se telo ne snabdeva dovoljnom količinom kiseonika. Otkucaji srca budu brži, a telo bude u stanju napora. Udisanje i izdisanje treba da budu povezani, što spada u kontrolisano disanje. U toku fizičke aktivnosti najvažnije je pravilno disanje. Postoji mnogo tehnika, a najjednostavnija je duboko disanje koje se izvodi na nos. Udisanje i izdisanje treba da budu lagani, a dubina udisaja treba se postepeno povećavati. Međutim, disanje kroz usta ponekad je potrebno ako osoba ima problema sa sinusima. Ukoliko imate neki oblik poremećaja disanja, astmu ili visok krvni pritisak, vežbe se preporučuju po nekoliko minuta svakog dana. Korisno je znati za ove tehnike, ali nemojte previše razmišljati o disanju i prenagliti, jer kod nekih to može stvoriti anksioznost i nedostatak daha

Tehnike disanja postale su sve češća tema. Primenjuju se u zavisnosti od problema sa kojim se borite. One pomažu kod: ublažavanja bola, jačanja imuniteta, kod stimulisanja limfnog sistema, detoksikacije tela, povećanja energije, boljeg varenja, držanja, smanjenja stresa. Disanjem se naš organizam oslobađa od 70 odsto toksina, a ukoliko ne dišemo dovoljno duboko, deo toksina (ugljen-monoksid) ostaje u organizmu i naše telo ulaže dodatne napore da ga se oslobodi. 

Foto: www.healthline.com

Dubokim disanjem stimuliše se limfni sistem i poboljšava proces detoksikacije organizma. Kada u našoj krvi ima dovoljno kiseonika, ćelije tela dobijaju dovoljno nutritijenata i vitamina. Na taj način, sve ćelije organizma dovoljno su jake da se odbrane od bolesti. Pojačano lučenje endorfina dubokim disanjem, pored osećaja sreće, može umiriti bol u bilo kojem delu tela. Kada smo pod stresom ili osećamo anksioznost, naš mozak luči hormon stresa (kortizol). Dubokim udahom puls srca se usporava, više kiseonika dospeva u krvotok i daje signal mozgu da se opusti, što pomaže i kod napada panike. Nivo kortizola opada. Istovremeno, duboko disanje povećava nivo endorfina, hormona sreće. Osećamo se relaksirano i opušteno. Postoji još i dijafragmalno disanje, stomačno, kao i tempirano. Pored toga, istražuju se i nove tehnike i vežbe

Udahnite duboko i budite zdraviji! 

Izvori: www.biramzdravlje.rsnonstopfitness.rs

zdravlje,disanje,tehnike disanja,kiseonik,vežbe disanja,stres,anksioznost,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.