(Ne)korišćenje vakcina u prevenciji

Aleksandra Ničić 2018.
Komentari

Epidemija malih boginja odnela je 15 života. Da li postoji dilema – vakcinisati dete ili ne? Do podele među roditeljima i u široj javnosti o pitanju vakcinacije dolazi na prvom mestu zbog loše edukacije — nepoznavanja osnovnih principa vakcinacije i vakcina, kao i njihovih korisnih efekata, uz potenciranje nuspojava. Tu su i brojne zablude, uključujući i neutemeljenu ubeđenost da je većina bolesti već iskorenjena, pa decu ne treba vakcinisati.

Foto: www.thelocal.it

Epidemije i uloga vakcina tokom njih

Prema saopštenju Ministarstva zdravlja, u Srbiji je 2013. godine bilo vakcinisano 93 odsto dece, a 2016. godine 81 odsto. Do kraja marta ove godine broj vakcinisane dece uzrasta od godinu dana do 14 godina obaveznom MMR vakcinom na teritoriji Srbije dostigao je 94 odsto, što je za oko pet odsto više nego u novembru 2017. godine. O vakcinaciji se najviše govori tokom epidemija. Stručnjaci smatraju da vakcinama štitimo ne samo sebe već i sve ljude u neposrednoj blizini. Kako objašnjava doktorka u Institutu Niška Banja Ljiljana Tričković, cilj zdravstvenog sistema svih razvijenih zemalja je da se imunizacijom obuhvati preko 90 odsto stanovništva, ne samo radi stvaranja imuniteta svakog pojedinca već i radi stvaranja tzv. kolektivnog imuniteta jedne zajednice. U Srbiji trenutno sporadično vlada epidemija morbila.

članak

U skladu sa predloženim merama Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut, na teritoriji Republike Srbije intenzivno se sprovodi vakcinacija svih nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih osoba uzrasta od navršenih 12 meseci do navršenih 14 godina. Sa razvojem aktuelne epidemiološke situacije Institut će predlagati mere u skladu sa zakonskim i podzakonskim aktima, stručnim stavovima, kao i preporukama SZO, iz kojih je proistekao i usvojeni plan odstranjivanja morbila u Srbiji. Vakcinacija protiv ovih oboljenja sprovodi se tokom cele godine i obavezna je za svu decu sem izuzetnih slučajeva, gde je kontraindikovana. Privremeno odlaganje vakcinacije vrši se kod dece koja imaju neku akutnu infekciju, povišenu telesnu temperaturu ili alergijsku reakciju. Naravno, o odlaganju vakcinacije odlučuje pedijatar, a ne roditelji. Shodno zakonu, imunizacija se sprovodi planski i pod kontrolom nadležnih zdravstvenih ustanova za celokupno stanovništvo.

Dobre i loše strane vakcinacije

Zbog sve češćih epidemija u Srbiji, a i u svetu, apel za vakcinacijama je u jeku. One pomažu svojim uglavnom korisnim dejstvom u prevenciji protiv mnogih oboljenja. Ipak, roditelji su često skeptični iz straha od kontraindikacija koje vakcine mogu da izazovu. Međutim, u periodu od 1994. godine do danas nije potvrđeno da vakcina direktno utiče na razvoj autizma, iako roditelji upravo zbog toga odbijaju da vakcinišu dete.

infant vaccination baby

Foto: www.foodsafetynews.com

Dr Ljiljana Tričković iznela je svoj stav o ovoj temi rekavši: Smatram da je vakcinacija veoma važna, jer je primena vakcina na svetskom nivou dovela do skoro potpunog uništenja velikih boginja i drastičnog smanjenja faktora rizika za mnoge druge zarazne bolesti.Time je ostvareno jedno od najvećih dostignuća u imunologiji i medicini uopšte. Vakcinisane osobe su, prema njenoj oceni, zaštićene od ovih bolesti, ali kod nekih, u malom procentu, ne dolazi do stvaranja imuniteta. Upravo je to jedan od razloga zbog kojih bi, kako kaže, trebalo vakcinisati svu novorođenu decu. Osoba kod koje nije došlo do pozitivnog odgovora na vakcinu zaštićena je samo ukoliko je visok procenat stanovništva iz njenog okruženja vakcinisan, zaključila je. Takođe je dodala da kod nevakcinisanih osoba postoji opasnost da obole od ovih zaraznih bolesti tokom sazrevanja, kada je klinička slika mnogo teža, a komplikacije mnogo češće i ozbiljnije. 

Dr Valentina Mitić iz Instituta Niška Banja naglašava da je vakcinacija dece protiv zaraznih bolesti u cilju prevencije obavezna, posebno ukoliko ne postoje nikakve kontraindikacije. Ipak, danas se sve više srećemo sa internet stranicama, blogovima i tvitovima oštrih protivnika vakcinacije. Njihovi stavovi uglavnom počinju od neželjenih efekata koje mogu proizvesti sastojci vakcine. Kako tvrde, brojni slučajevi su pokazali da vakcine mogu da izazovu autizam, ADHD poremećaj i dijabetes. Postoje i osobe kod kojih je vakcina ubrzo nakon ubrizgavanja izazvala abnormalnu temperaturu, paralizu i slične fatalne ishode. Medicinska sestra iz geronotloškog centra u Kristijansandu u Norveškoj navodi da nikada nije primila nijednu dozu vakcine. To je bila odluka mojih roditelja, koja meni nije donela nikakve negativne posledice, kazala je. Moj organizam je naučio da se prirodnim putem bori protiv mnogih zaraznih bolesti i to ga je ojačalo.

Syringes Needles Vaccines 3

Foto: www.naturalnews.com

Međutim, svoju decu je ipak vodila na redovne vakcinacije, jer je, kako dodaje, svesna mnogih pozitivnih strana imunizacije. Priznaje da je i sama i dalje u dilemi, posebno kada su u pitanju oni tipovi vakcina koji još uvek nisu u potpunosti ispitani, poput vakcine protiv raka jajnika koju je primila njena ćerka. Sam kalendar imunizacije, koji se razlikuje u svakoj zemlji, jedan je od argumenata koji koriste skeptici kako bi potvrdili svoju sumnju u delotvornost imunizacije. Naime, smatraju da činjenica da je svuda različit oslikava nesigurnost lekara u to koje su vakcine našem organizmu potrebne kao zaštita.

Naša država i resorno ministarstvo pokušavaju da unaprede vakcinacije i već je mnogo urađeno, ali su potrebni i dodatni napori. Zahvaljujući vakcinama iskorenjene su brojne zarazne bolesti. Stariji se sećaju velikih boginja, to je odličan primer. Zahvaljujući vakcini protiv difterije, ove smrtonosne bolesti nema preko šest decenija, a slično je i sa dečjom paralizom. Mnogo života je sačuvano i u poslednjih tridesetak godina, zahvaljujući vakcinama protiv raznih virusa i bakterija. Sve dileme za ili protiv bile bi rešene samo kada bi se sprovelo nezavisno i objektivno statističko istraživanje koja su deca zdravija: vakcinisana ili nevakcinisana.

Autori: Emilija Mirčić, Anđela Petrović, Jelica Janačković, Jelena Živadinović, Aleksandra Ničić

Ključne reči: vakcinacija , zdravlje , MMR vakcina , članak ,

Komentari

Morate biti registrovani i prijavljeni da biste ostavili komentar.